Na svakom koraku možemo videti osnovce koji se fotografišu u pozama namenjenim znatno starijima od njih, obučeni neadekvatno za svoj uzrast.
Izloženost dece mas-medijima kao i dostupnost neadekvatnih sadržaja ih od malih nogu usmerava ka instant sazrevanju. Socijalno učenje, kao i učenje po modelu, jedan je od bitnih momenata u dečjem razvoju. Izbor uzora je vrlo značajan, s obziram na to da deca imitiraju i identifikuju se sa svojim „idolima“.
Porodica mora da ublaži efekte društvenih mreža
– Seksualni nagon se individualno pojavljuje i razvija, a uslovljen je biološkim nagonom, i vaspitanjem i socijalno-kulturološkim faktorima. Uopšteno, prema Frojdovoj teoriji, nakon prolaska kroz određene faze u razvoju, seksualnost dece do 12. godine je u periodu latencije – kaže Mina Bogdanović, defektolog.
Roditelj postavlja granice lažnog i savršenog
Bogdanovićeva kaže da je najvažniji referentni okvir porodica. Ona bi trebalo da bude faktor koji ublažava efekte društvenih mreža.
– Uloga roditelja je ključna u razvoju i vaspitanju deteta, a njihov odnos prema njemu u velikoj meri utiče na to kako će biti izgrađeno kao ličnost. Posvećenost roditelja i kvalitetno provedeno vreme, bliskost i saosećanje omogućavaju zdravo odrastanje. Roditelj bi trebalo da usmeri dete na prave vrednosti i jasno postavljanje granice između lažno savršenog, imaginarnog i realnog života – ističe Bogadanovićeva.
Kult tela i lica
Kult savršenih lica i tela, iskrivljena realnost u kojoj je sve prezentovano glamurozno i bajkovito na društvenim mrežama, fascinira mlade i usmerava ih ka formiranju stava „ako lepo izgledaš – bićeš prihvaćen“. Nesigurnost vremena i ekonomskih uslova u kojima živimo olakšavaju prodor i prihvaćenost medijskih sadržaja koji propagiraju prestiž .
Samo im je važno lep si – nisi lep, nemaju empatije.
– Poprimanjem određenog ponašanja koje nije poteklo iz kuće, kao i uticaj socijalne sredine, može eventualno da dovede do njihovog drugačijeg stava prema životu i razvijanja različitih empatija. Čak se događa i da nemaju empatije, već idu samo na površnost u odnosima. Druženje je vizuelno, instant: lep si – nisi lep – napominje defektolog.
Bogdanovićeva ističe da klinci postaju svesni sebe pred kraj osnovne škole. Retko koji zna šta će da upiše, oslanjaju se na roditelje i drugare. Hormonski se menjaju iz godine u godinu, pojavljuje se maljavost, bubuljice, veći nosevi, duge ruke kratke noge, pa obrnuto…
Umesto u park idu na palačinke i to objavljuju
– Onda se i te kako kriju iza fotografija i fotomontaža nastalih mobilnim telefonima, „idu“ kroz filtere. Sve se dešava samo zato što je to postavljeno kao moderno. Pogledajte ko su njihovi roditelji. Ako dete ima mamu koja se, recimo, stalno pući, preuzeće taj model. Oni nisu u dvorištu, ne žele da se šetaju po kraju već po tržnim centrima, idu na krofne, palačinke, u kafiće, i to se odmah postavlja na „Insta stori“. Što više lajkova dobiju, to su veći „carevi“ napominje Bogdanovićeva.
Kako stati na put manipulaciji društvenih mreža?
– Najpre roditelj treba da postavi granicu, da zabrani ili dozvoli. Osim njih, tu je i škola, u kojoj dete provodi mnogo vremena. Ovo što se dešavalo vezano za virus korona, prilika je da se deca unište. Deca su generalno prepuštena sama sebi – zaključuje defektolog.
Izvor: Novosti