Не дозволите да Ваше дете дехидрира, обезбедите му довољно течности, посебно током врућих летњих месеци…
Шта је дехидрација?
Сваког дана човек из свог организма губи течност коју надокнађује уносом течности и хране. У здравом организму процес губитка и надокнаде течности је добро избалансиран, тј. онолико течности колико изгубимо толико и надокнадимо. Одређени минерали, као што су натријум, калијум и хлор такође учествују и јако су битни у одржавању ове равнотеже.
Када изгубимо више течности него што смо унели, долази до дехидрације.
Дехидрација може бити условљена неуношењем довољно течности, повраћањем, проливом (дијареом), или њиховом комбинацијом. Понекад, превелико знојење или мокрење могу довести до дехидрације.
Дехидрација се може десити брзо или полако. Одојчад и мала деца лакше дехидрирају у односу на старију децу и одрасле, због бржег губитка релативно веће количине течности.
Узроци дехидрације
• Вирусна инфекција је код деце најчешћи узрок повишене телесне температуре (фебрилности), повраћања, пролива и смањене жеље за узимањем течности и хране. Најчешћи вируси који доводе до ових тегоба су ротавирус, Norwalk вирус и аденовирус.
• Теже бактеријске инфекције могу бити узрок смањене жеље за узимање течности и хране. Неке бактеријске инфекције, као што су инфекције Салмонелом, Ешерихјом, Кампилобактеријом, могу узроковати повраћање и пролив.
• Паразити, нпр. Giardia lamblia, могу довести до дијареје и губитка течности.
• Појачано знојење, услед високе спољашње температуре и високе влажности ваздуха.
• Повећано мокрење код непрепознатог или лоше леченог дијабетеса, или код инсипидног дијабетеса.
• Цистична фиброза или целијакија
Знаци и симптоми дехидрације
Ваше дете може имати један или више симптома и знакова дехидрације:
– узнемиреност, иритабилност
– поспаност, летаргичност (смањена нормална активност), клонулост
– хладна или знојава кожа
– током плакања нема суза
– суве уснице и/или сув, обложен језик
– упале очи
– увучена фонтанела
– тамно пребојен урин, смањено мокрење (суве пелене), изостајање мокрења у претхоних 8 до 12 сати
Одређивање тежине дехидрације
Идеално, одређивање тежине дехидрације би се одредило мерењем телесне масе болесног детета и поређењем са масом пре него што се дете разболело. Разлика измерених маса указује на количину течности које је дете изгубило. Нажалост, овај начин најчешће није могућ: различите ваге показују тежине које се у неколико разликују, и најчешће не знамо тачну телесну масу детета непосредно пре почетка болести.
Током прегледа, на основу анамнезе и клиничког стања детета, лекар утврђује тежину дехидрираности. Родитељи најчешће немају искуство, па су ради њихове боље орјентације осмишљене посебне табеле, једноставне за употребу, а које могу бити од помоћи у процени да ли је потребно потражити савет лекара или не. Уколико се и Ви служите њима, може Вам помоћи у процени да ли је Ваше дете боље, исто или лошије, и да Вам помогне у одлуци да ли да се обратите педијатру.
Симптоми и знаци дехидратације које можете приметити код Вашег детета. Што је укупни збир већи, то је и степен дехидрације већи.
(Оцена 0) Опште стање: Нормално; Очи: Нормалне; Слузница*: Влажне; Сузе: Присутне
(Оцена 1) Опште стање: Жедно, клонуло, летаргично или иритабилно при додиру; Очи: Благо упале; Слузница*: Лепљиве; Сузе: Смањено
(Оцена 2) Опште стање: Поспано, млитаво, хладно, знојаво; Очи: Јако упале; Слузница*: Суве; Сузе: Одсутне
*Под слузницом подразумевамо слузницу усана и очију.
Симптоми и знаци које можете приметити код Вашег детета. Што је укупни збир већи, то је и степен дехидрације већи.
Како би израчунали дехидрираност Вашег детета, потребно је да:
1. Забележите симптоме Вашег детета
2. За сваки симптом, нађите оцену (0, 1 или 2)
3. Саберете поене
На пример, ако Ваше дете има суве слузнице (2), смањено стварање суза (1) и презнојено је (2), укупан збир је 5.
– збир 0 = нема дехидрацију
– збир 1 – 4 = лака дехидрација
– збир 5 – 8 = умерена до тешка дехидрација
Терапија дехидрације
Терапија дехидрације зависи од степена дехидрације и од њеног узрока.
Умерена до тешка дехидрација
Уколико сте, коришћењем претходно наведене табеле, израчунали да је скор од 5 до 8, потребно је да консултујете лекара који ће одредити терапију за Ваше дете.
Ако се након прегледа констатује да је дете тешко дехидрирано, оно ће бити хоспитализовано ради интравенске надокнаде течности и електролита, опсервације и спровођења додатних анализа, како би се утврдио узрок дехидрације. Дете са бактеријском инфекцијом ће добити антибиотик. Вирусна инфекција најчешће не захтева специфичну терапију. Битно је знати да вирусне инфекције најчешће имају свој природан ток и крај, и да је код њих највећи проблем дехидрација, која код деце, нарочито мале, може бити фаталан. Из тог разлога, најбитнија део терапијског процеса је адекватна рехидрација.
Код деце, повраћање и дијареја се скоро никад не лече лековима који заустављају повраћање (антиеметици) или дијареју. Ова врста терапије, поред бројних озбиљних нежељених дејства, може и пролонгирати дијареју.
Лака дехидрација
Потребно је појити дете специјалним растворима за рехидрацију, како би сте надокнадили и воду и електролите које је Ваше дете изгубило. У апотеци можете наћи више врста комерцијалних препарата чијом ћете једноставном припремом добити раствор са балансираном количином воде, шећера и електролита. Наш савет је да користите ову врсту препарата, а не обичну воду, чајеве и растворе направљене код куће, нарочито уколико је у питању дехидрација одојчета и малог детета.
Дајте Вашем детету 1 кафену кашику (5 мл) на сваких 5 минута. Уколико добро толерише, тј. ова колична течности не провоцира повраћање, количину можете полако повећавати на максималних 30 мл (2 супене кашике) на 5 минута. Циљ нам је да дете узме 25 до 50 мл раствора за рехидрацију по килограму телесне тежине за 1 до 2 сата. На пример, уколико Ваше дете има 13 кг, циљ нам је да за 1 до 2 сата узме 325 то 650 мл раствора зе рехидрацију.
Уколико дојите Вашу бебу, обавезно наставите са дојењем.
Одсуство дехидрације
Уколико Ваше дете није дехидрирано, наставите да Ваше дете нудите течношћу и храном.
Уколико Ваше дете повраћа или има пролив, потребно је дати 10 мл/кг рехидрационог раствора за сваку епизоду повраћања, односно за сваку столицу. Наставите да нудите дете мањим али чешћим оброцима.
Терапија након рехидрације
Када је Ваше дете боље хидрирано, следећи циљ је успоставити нормалну исхрану. Најчешће се то дешава 4 до 6 сати након последње епизоде повраћања.
Понудите Вашем детету да једе и пије оно што воли.
Није потребно да дете буде на рестриктивној дијети (банана, пиринач, печена јабука, тост). Ипак, потребно је избегавати храну са високим садржајем шећера, пржену, масну и зачињену храну, све до потпуног опоравка.
Уколико Ваше дете храните адаптираном млечном формулом, немојте је разблаживати. Такође, непотребно је разблаживати млеко.
Превенција дехидрације
Редовно прање руку, нарочито пре и после одласка у тоалет, јесте један од битних фактора превенције. Ипак, скоро да је немогуће спречити да дете добије вирусну инфекцију, која је најчешћи узрок повраћања, пролива и дехидрације.
Кључно је препознати прве знаке дехидрације и одмах почети са надокнадом течности. Рехидрациони раствори су доступни у апотекама, најчешће у виду прашка. Овај облик је погодан због лаког чувања и дужег рока трајања. Неопходно је детаљно пратити и поштовати рецептуру за прављење раствора (у колико милилитара воде треба растворити прашак), јер је то једини начин да Вашем детету дате адекватну количину воде, шећера и електролита, и на тај начин обезбедите најбржи опоравак.
Уколико дете одбија да пије овај рехидрациони раствор из флашице или чаше, дајте му кафеном кашиком или шприцем. Температура раствора није битна, односно можете је мешати са топлом, млаком или хладном водом, онако како дете више воли.
Када је потребно потражити помоћ лекара
Јавите се педијатру уколико Ваше дете:
• одбија да пије рехидрациони раствор
• не престаје да повраћа
• не опоравља или је дехидрација све тежа, упркос Вашим покушајима
• у повраћаном садржају или столици има трагова крви
• повраћа садржај зелене боје
• има има јаке болове у трбуху
• пролив траје дуже од 10 дана
Не заборавите:
1. одојчад и мала деца имају већи ризик да дехидрирају
2. рано, адекватно појење адекватним рехидрационим растворима може спречити настанак дихидрације
3. дете са лаком дехидрацијом се може лечити код куће
4. дете са умереном и тешком дехидрацијом треба да прегледа лекар и одреди најбољу терапију за Ваше дете
Извор: Тиршова