Захваљујући преданом раду и озбиљним припремама сваког часа Дејан Бошковић, наставник биологије у ОШ „Иво Андрић“ незванично је проглашен за једног од омиљених ТВ наставника, а његову посвећеност је препознала и јавност чијим гласовима је изабран међу 15 најистакнутијих појединаца током пандемије корона вируса на конкурсу „Они су хероји“ у организацији Делегације ЕУ у Србији, пише портал Данас.
Дејан је званични рекордер по броју снимљених ТВ часова – снимио их је укупно 67.
Поред наставника који су држали наставу на даљину, међу пријављенима су били волонтери, продавци, комшије, полицајци, војници, лекари, продавци… сви који су у јеку епидемије вируса корона својим суграђанима олакшали живот и малим и великим, али пре свега храбрим делима ублажили тежак период кроз који смо прошли.
У другим предметима ТВ наставници су се смењивали, али сте Ви једини који је држао часове за све ученике од петог до осмог разреда.
– Могу се похвалити да сам рекордер међу ТВ наставницима јер сам снимио 67 часова. Почели смо 14. марта, а последњи час сам снимио 24. маја. Свако снимање је трајало до сат времена, али ми је припрема одузимала много времена, у просеку по шест до осам сати по једном часу. Не треба ни да говорим да сам имао врло напоран темпо од ујутру до увече, без викенда.
На почетку наставе на даљину многима је најтеже пало да стану испред камере. Шта је вама било најтеже у овом пионирском подухвату?
– Сам посао је био тежак. Не сећам се да сам у скорије време радио нешто теже баш због обима посла, али и зато што сам све време морао да будем фокусиран како бих избегао што је могуће више грешака. Када смо снимали у школи са ТВ екипама, тешко ми је пало то што сам увек мењао екипе и самим тим и начин рада. Имао сам осећај као да сваки пут почињем испочетка и то је помало фрустрирајуће.
Ово је први пут да је јавност подржала наставнике, управо због ТВ часова који су најбоље оцењени током трајања наставе на даљину. Мислите ли да ће после овога просветни радници уживати већи углед у друштву?
– Надам се и морам признати да ми је и то био мотив да часови изгледају што је могуће боље. Верујем да је све то повезано и да ако наставници буду добили више поштовања, онда ће се више поштовати и образовање. Инострана искуства, посебно она из Финске која има образовни систем на завидном нивоу, говоре у прилог томе.
Много похвала је изречено о Вашем раду, родитељи и колеге су посебно коментарисали то што часови нису били сувопарни, што сте биологију предавали користећи презентације, цртане филмове, примере из свакодневног живота… Али већина часова у учионицама тако не изгледа и верујемо да су то препознали сви који су за Вас гласали.
– Не бих тврдио да већина часова у учионицама тако не изгледа, али истина јесте да има и оваквих и онаквих часова. На крају крајева, ни сви часови истог наставника нису једнаки према квалитету. Не кријем да ми је драго да су реакције позитивне, тим пре што је веома важно да се популарише и биологија и настава уопште. Ако сам утицао на ђаке да им се допадне градиво, то је већ огроман успех. И на крају, ту је и лична сатисфакција да сам добро урадио посао који ми је поверен.
Да ли Ваши часови у учионици изгледају као на телевизији?
– Верујем да изгледају боље. У учионици имам паметну таблу и презентације, филмићи и остали садржаји су обавезан део часа, а постоји и интеракција са ђацима. Некада се шалимо, некада имају неке активности и све то обогаћује наставу, те нема ограничења која постоје на телевизији.
Имате ли савет за колеге који не одустају од класичне предавачке наставе? Како ускладити очекивања ђака да школа буде занимљива са чињеницом да учење није и не може увек да буде забавно? Или може?
– Не бих изједначио класичну наставу са лошим начином рада. Некада наставници примењују такве методе и облике рада да би смањили могућност грешке и испредавали више него захтевно градиво. Неретко сам слушао да не желе да њихови ђаци буду ускраћени за градиво које је прописано програмима, а не треба занемарити ни завршне испите који су и некакво мерило колико смо ђаке научили. Зато им саветујем да се опусте и фокусирају на значајне појмове, а детаљи ће се већ надоградити кроз активности и истраживачки рад. Много је важније да школа буде занимљива, па и забавна, јер је мотивација ђака једино што нам обезбеђује да радимо квалитетно. Ако нема мотивације, не видим да има ефекта ма како презентовано градиво. А мотивација ће довести до тога да ће ђак наставити са учењем и када заврши школу и постане човек. Учење не сме никад да стане.
Интервју водила: Весна Андрић
Извор: Данас