Zahvaljujući predanom radu i ozbiljnim pripremama svakog časa Dejan Bošković, nastavnik biologije u OŠ „Ivo Andrić“ nezvanično je proglašen za jednog od omiljenih TV nastavnika, a njegovu posvećenost je prepoznala i javnost čijim glasovima je izabran među 15 najistaknutijih pojedinaca tokom pandemije korona virusa na konkursu „Oni su heroji“ u organizaciji Delegacije EU u Srbiji, piše portal Danas.
Dejan je zvanični rekorder po broju snimljenih TV časova – snimio ih je ukupno 67.
Pored nastavnika koji su držali nastavu na daljinu, među prijavljenima su bili volonteri, prodavci, komšije, policajci, vojnici, lekari, prodavci… svi koji su u jeku epidemije virusa korona svojim sugrađanima olakšali život i malim i velikim, ali pre svega hrabrim delima ublažili težak period kroz koji smo prošli.
U drugim predmetima TV nastavnici su se smenjivali, ali ste Vi jedini koji je držao časove za sve učenike od petog do osmog razreda.
– Mogu se pohvaliti da sam rekorder među TV nastavnicima jer sam snimio 67 časova. Počeli smo 14. marta, a poslednji čas sam snimio 24. maja. Svako snimanje je trajalo do sat vremena, ali mi je priprema oduzimala mnogo vremena, u proseku po šest do osam sati po jednom času. Ne treba ni da govorim da sam imao vrlo naporan tempo od ujutru do uveče, bez vikenda.
Na početku nastave na daljinu mnogima je najteže palo da stanu ispred kamere. Šta je vama bilo najteže u ovom pionirskom poduhvatu?
– Sam posao je bio težak. Ne sećam se da sam u skorije vreme radio nešto teže baš zbog obima posla, ali i zato što sam sve vreme morao da budem fokusiran kako bih izbegao što je moguće više grešaka. Kada smo snimali u školi sa TV ekipama, teško mi je palo to što sam uvek menjao ekipe i samim tim i način rada. Imao sam osećaj kao da svaki put počinjem ispočetka i to je pomalo frustrirajuće.
Ovo je prvi put da je javnost podržala nastavnike, upravo zbog TV časova koji su najbolje ocenjeni tokom trajanja nastave na daljinu. Mislite li da će posle ovoga prosvetni radnici uživati veći ugled u društvu?
– Nadam se i moram priznati da mi je i to bio motiv da časovi izgledaju što je moguće bolje. Verujem da je sve to povezano i da ako nastavnici budu dobili više poštovanja, onda će se više poštovati i obrazovanje. Inostrana iskustva, posebno ona iz Finske koja ima obrazovni sistem na zavidnom nivou, govore u prilog tome.
Mnogo pohvala je izrečeno o Vašem radu, roditelji i kolege su posebno komentarisali to što časovi nisu bili suvoparni, što ste biologiju predavali koristeći prezentacije, crtane filmove, primere iz svakodnevnog života… Ali većina časova u učionicama tako ne izgleda i verujemo da su to prepoznali svi koji su za Vas glasali.
– Ne bih tvrdio da većina časova u učionicama tako ne izgleda, ali istina jeste da ima i ovakvih i onakvih časova. Na kraju krajeva, ni svi časovi istog nastavnika nisu jednaki prema kvalitetu. Ne krijem da mi je drago da su reakcije pozitivne, tim pre što je veoma važno da se populariše i biologija i nastava uopšte. Ako sam uticao na đake da im se dopadne gradivo, to je već ogroman uspeh. I na kraju, tu je i lična satisfakcija da sam dobro uradio posao koji mi je poveren.
Da li Vaši časovi u učionici izgledaju kao na televiziji?
– Verujem da izgledaju bolje. U učionici imam pametnu tablu i prezentacije, filmići i ostali sadržaji su obavezan deo časa, a postoji i interakcija sa đacima. Nekada se šalimo, nekada imaju neke aktivnosti i sve to obogaćuje nastavu, te nema ograničenja koja postoje na televiziji.
Imate li savet za kolege koji ne odustaju od klasične predavačke nastave? Kako uskladiti očekivanja đaka da škola bude zanimljiva sa činjenicom da učenje nije i ne može uvek da bude zabavno? Ili može?
– Ne bih izjednačio klasičnu nastavu sa lošim načinom rada. Nekada nastavnici primenjuju takve metode i oblike rada da bi smanjili mogućnost greške i ispredavali više nego zahtevno gradivo. Neretko sam slušao da ne žele da njihovi đaci budu uskraćeni za gradivo koje je propisano programima, a ne treba zanemariti ni završne ispite koji su i nekakvo merilo koliko smo đake naučili. Zato im savetujem da se opuste i fokusiraju na značajne pojmove, a detalji će se već nadograditi kroz aktivnosti i istraživački rad. Mnogo je važnije da škola bude zanimljiva, pa i zabavna, jer je motivacija đaka jedino što nam obezbeđuje da radimo kvalitetno. Ako nema motivacije, ne vidim da ima efekta ma kako prezentovano gradivo. A motivacija će dovesti do toga da će đak nastaviti sa učenjem i kada završi školu i postane čovek. Učenje ne sme nikad da stane.
Intervju vodila: Vesna Andrić
Izvor: Danas