Декани осам факултета БУ предлажу мере за опоравак просвете: Повећање плате наставницима од 30 до 50%

Недостатак наставника математике, физике и хемије приметан је у целој Србији, а да ситуација неће бити боља показује број студената који уписују наставничке смерове на овим факултетима.

Декани осам београдских факултета удружили су се и предложили иницијативу за спас школства и проследили је Ректорату Београдског универзитета. Они између осталог предлажу регионалне стипендије за студенте одређених наука, повећање плата наставника од 30 до 50 одсто, ревидирање наставних планова и програма, али и повратак достојанства наставницима и образовном систему.

Декан Математичког факултета Зоран Ракић испричао је за Н1 да је на Копаонику упознао младог човека из Брзећа, који је завршио ДИФ а у основној школи предаје математику и хемију. Пошто школа није могла да нађе адекватан кадар за ове предмете, а он је био добар ђак некада, позвали су га да ради.

Ракић каже да је својевремено, кад је проблем постао очигледан, одржан састанак и са министром просвете Младеном Шарчевићем, на којем су изнети проблеми и предложено да се наставничка професија прогласи дефицитарном, што повлачи одређене бенифиције и новчана средства. Шарчевић је тај предлог одбио, наводећи да за то средстава нема.

Декан Географског факултета Владимир Шећеров за Н1 објашњава да је једно од решења, које је предложено у иницијативи иза које су стали декани Филолошког, Филозофског, Хемијског, Биолошког, Физичког и Факултета за физичку хемију, да се студентима наставничких факултета да локална или регионална стипендија, чиме ће они бити мотивисани да уписују ове смерове, али и везани да остану у крају из ког долазе.

Професор Ракић додаје да би мотивација могла да буде и већа плата, истичући да су наставничке плате изузетно ниске и износе 90 одсто просечне плате у Србији. Због тога декани предлажу да се наставницима плата повећа између 30 и 50 одсто, али не одједном већ у одређеном периоду.

Гости Н1 се слажу да то јесте велики новац, и да би повећање од 30 одсто државу годишње коштало око 400 милиона евра, али напомињу да је у буџету планиран новац за стадион и питају „коме то треба“.

Декан Математичког факултета објашњава да наставничка професија није пожељна и због тога што је ауторитет професора уништен разним законским решењима, а да им се у посао мешају сви од деце и родитеља до државе. Као пример наводи последњи предлог за измену закона по којем би наставник морао да образлаже сваку лошу оцену коју је дао ученику.

– То је довело до тога да скоро сви имају петице, сви су сјајни, а вуковци на пријемном не ураде ни један од 20 задатака. Корелација између просека и резултата је слаба. И знање је много лошије. Ми када бисмо на пријемном дали тест из деведесетих, били би катастрофални резултати – казао је саговорник Н1.

Ракић каже да се нада да ће предложени документ проћи на Сенату Универзитета, а потом бити упућен у Министарство просвете.

Извор: Н1