Nedostatak nastavnika matematike, fizike i hemije primetan je u celoj Srbiji, a da situacija neće biti bolja pokazuje broj studenata koji upisuju nastavničke smerove na ovim fakultetima.
Dekani osam beogradskih fakulteta udružili su se i predložili inicijativu za spas školstva i prosledili je Rektoratu Beogradskog univerziteta. Oni između ostalog predlažu regionalne stipendije za studente određenih nauka, povećanje plata nastavnika od 30 do 50 odsto, revidiranje nastavnih planova i programa, ali i povratak dostojanstva nastavnicima i obrazovnom sistemu.
Dekan Matematičkog fakulteta Zoran Rakić ispričao je za N1 da je na Kopaoniku upoznao mladog čoveka iz Brzeća, koji je završio DIF a u osnovnoj školi predaje matematiku i hemiju. Pošto škola nije mogla da nađe adekvatan kadar za ove predmete, a on je bio dobar đak nekada, pozvali su ga da radi.
Rakić kaže da je svojevremeno, kad je problem postao očigledan, održan sastanak i sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem, na kojem su izneti problemi i predloženo da se nastavnička profesija proglasi deficitarnom, što povlači određene benificije i novčana sredstva. Šarčević je taj predlog odbio, navodeći da za to sredstava nema.
Dekan Geografskog fakulteta Vladimir Šećerov za N1 objašnjava da je jedno od rešenja, koje je predloženo u inicijativi iza koje su stali dekani Filološkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog i Fakulteta za fizičku hemiju, da se studentima nastavničkih fakulteta da lokalna ili regionalna stipendija, čime će oni biti motivisani da upisuju ove smerove, ali i vezani da ostanu u kraju iz kog dolaze.
Profesor Rakić dodaje da bi motivacija mogla da bude i veća plata, ističući da su nastavničke plate izuzetno niske i iznose 90 odsto prosečne plate u Srbiji. Zbog toga dekani predlažu da se nastavnicima plata poveća između 30 i 50 odsto, ali ne odjednom već u određenom periodu.
Gosti N1 se slažu da to jeste veliki novac, i da bi povećanje od 30 odsto državu godišnje koštalo oko 400 miliona evra, ali napominju da je u budžetu planiran novac za stadion i pitaju „kome to treba“.
Dekan Matematičkog fakulteta objašnjava da nastavnička profesija nije poželjna i zbog toga što je autoritet profesora uništen raznim zakonskim rešenjima, a da im se u posao mešaju svi od dece i roditelja do države. Kao primer navodi poslednji predlog za izmenu zakona po kojem bi nastavnik morao da obrazlaže svaku lošu ocenu koju je dao učeniku.
– To je dovelo do toga da skoro svi imaju petice, svi su sjajni, a vukovci na prijemnom ne urade ni jedan od 20 zadataka. Korelacija između proseka i rezultata je slaba. I znanje je mnogo lošije. Mi kada bismo na prijemnom dali test iz devedesetih, bili bi katastrofalni rezultati – kazao je sagovornik N1.
Rakić kaže da se nada da će predloženi dokument proći na Senatu Univerziteta, a potom biti upućen u Ministarstvo prosvete.
Izvor: N1