Za dugogodišnji problem nedostatka nastavničkog kadra u osnovnim i srednjim školama ministar prosvete Dejan Vuk Stanković nedavno je ponudio rešenje. Plan je da se pojedina nastavnička zanimanja, poput profesora matematike, fizike, hemije, geografije i biologije, proglase deficitarnim. Cilj je, kako kaže, da se kroz korekciju koeficijenata i povećanje zarada privuku i zadrže kvalitetni kadrovi u prosveti, piše NIN.
Ovaj predlog nije nov – dekani fakulteta koji obrazuju buduće nastavnike već godinama upozoravaju na njihov hroničan nedostatak i dramatičan pad interesovanja za tu profesiju u poslednjoj deceniji. Posebno su skretali pažnju na apsolutno odsustvo državne strategije u tom pogledu. Sličnu bojazan akademska zajednica izražava i sada.
Situacija u pojedinim sredinama je, inače, u toj meri alarmantna da su škole prinuđene da angažuju nastavnike bez adekvatne stručne spreme ili pedagoških kompetencija, samo da bi obezbedile održavanje nastave. Da je neophodno rešiti ovaj problem ukazuje i nedavni predlog da se penzionisanim nastavnicima omogući povratak u učionice, koji je potekao od Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
S tim u vezi, još 2023. predstavljen je dokument „Platforma Univerziteta u Beogradu (UB) za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na UB i očuvanje obrazovnog sistema u Srbiji“. Dokument je sačinila radna grupa sastavljena od dekana koji školuju nastavnike predmeta za koje nedostaje kadar. Oni su, naime, konstatovali dramatičan pad kvaliteta nastavnog kadra u našoj zemlji, da je nastavnicima oduzeto dostojanstvo i da su im plate niske, čime se „indirektno signalizira da se ovaj poziv ne nalazi među prioritetima države“.
Kao prvi korak ka rešavanju krize obrazovnog sistema u Srbiji predlagali su precizno i temeljno utvrđivanje kompletnog stanja i statusa nastavnog kadra u Srbiji. Među predlozima je, između ostalih, bilo i poboljšanje finansijskog položaja nastavnika i profesora, odnosno proglašavanje pojedinih nastavničkih zanimanja deficitarnim. No, sagovornici NIN-a izražavaju sumnju u dugoročnu efikasnost ove mere, ukoliko bude donesena samostalno. Jer, ističu da je sve manje onih koji žele da rade u prosveti i u njoj ostanu, a razlog tome nije samo plata, već i loši uslovi rada. Najavljena mera bi, ocenjuju, eventualno mogla privremeno da spreči odliv nastavnika iz sistema.
„U novembru je grupacija prirodno-matematičkih nauka imala sastanak sa predsednikom Vlade i ministrom Stankovićem. Tada nam je obećano da će biti održan sastanak na kome bi se razgovaralo o ovoj platformi, ali do njega nikada nije došlo. Smatramo da takva mera jeste iskorak. Ali, o njoj se govori svega meseca dana pred upis, bez konkretnih koraka i analize“, kaže za NIN dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić.
Upitan da li je Ministarstvo prosvete kontaktiralo nekoga od dekana koji su učestvovali u izradi Platforme UB, Roglić odgovara da „koliko je upoznat nije“.
„Potrebno je bilo uključiti univerzitet i njegove predstavnike. Ako smo mi predali platformu 2023. i ponovo je prosledili ministru nakon tog sastanka, mislim da je vredelo bar porazgovarati sa nama“, zaključuje Roglić za NIN.
Ceo tekst: NIN