Слика је обишла свет – на платнима, цртежима или као статуа: мушкарац међу децом, најмање од њих на његовој руци, друго га прати држећи га за руку, на путу ка нацистичком логору. У рано јутро 5. августа 1942. године војници су испразнили јеврејско сиротиште у Варшавском гету. Вођа сиротишта Јануш Корчак пратио је својих 200 штићеника до места са којег су сви заједно транспортовани у логор Треблинка. Пољско-јеврејски лекар имао је могућности да избегне смрт, али је одбио сваку помоћ познаника и пријатеља, јер није желео да остави децу на цедилу. На крају је сам убедио војнике да га пусте да иде заједно са децом.
Корчак никада није основао сопствену породицу. Ипак, 1912. преузео је руковођење једног јеврејског сиротишта у Варшави, саграђеног према његовим плановима. Убрзо су дом попунили и педагози реформатори јер Корчакова иновативна педагогија је још тада била легендарна. Његови штићеници су били радоснији и самосвеснији од деце у другим сиротиштима. Корчак је „своју децу“ посматрао као комплетна бића. У први план је стављао достојанство детета, захтевао је индивидуалност и одлучно одбијао ударање као казну и принуду.
Јануш Корчак познат је и по десет заповести за родитеље
1. Не очекуј да твоје дете буде као ти, или онакво какво би ти желео да буде. Помози му, да постане свој човек, а не твоја копија.
2. Не тражи од детета да ти плати за све што си за њега учинио. Дао си му живот; како ти се може захвалити? Он ће дати живот другоме, други трећем… то је закон неповратне захвалности.
3. Не свети се детету за увреде које су те снашле, да у старости не би јео горак хлеб. Јер што си посејао то ће и нићи.
4. Не потцењуј његове проблеме. Свакоме је дат живот у складу са снагом коју има, и буди сигуран да њему није лакше него теби, а може бити да му је и теже, јер нема искуства.
5. Не понижавај га!
6. Не заборави да су најважнији човекови сусрети у животу – сусрети са децом. Обраћај више пажње на њих – ми никада не можемо знати кога срећемо у свом детету.
7. Не мучи себе ако не можеш нешто да учиниш за своје дете. Сети се, детету је увек недовољно ако није учињено све.
8. Дете није тиранин који влада читавим твојим животом, и није само плод од крви и меса. Оно је та драгоцена чаша коју ти је живот дао, да је чуваш и развијаш у њој стваралачки пламен. У тој ослобођеној, распламсалој љубави мајке и оца, расте, не „наше“, не „моје“ дете, већ душа која нам је поверена на чување.
9. Научи да волиш туђе дете. Никада не чини туђем детету оно што не желиш да чине твом.
10. Воли своје дете увек – и када је неталентовано, несрећно, одрасло. Разговарај са њим – радуј се, јер дете је празник, докле год је са тобом.