Suvi, “zreli” ili onaj što ga prati otežano disanje? Reč je, razumljivo, o vrstama kašlja… Zvuci koji ga prate ukazuju na njegov uzrok, a od toga zavisi i vrsta terapije koju bi trebalo primeniti.
Kašalj deteta uvek zabrinjava roditelje, naročito kada se zakašlje usred noći. Ali, znajte da kašalj često zvuči mnogo strašnije nego što zapravo jeste. Da biste dešifrovali dečji kašalj i odabrali efikasnu pomoć, pročitajte vodič koji je nastao na osnovu preporuka lekara.
1. Vrsta kašlja: Suv, dubok i atipičan, obično se javlja usred noći… Ovaj kašalj prati zvuk koji podseća na oglašavanje foke.
Ostali simptomi: Tipično za ovu vrstu kašlja jeste to da se sve odvija po utvrđenom ritmu. Tokom dana stanje se poboljšava, dok se noću znatno pogrošava. Dete, takođe, može da ima blago povišenu temperaturu, a u težim slučajevima kašalj može da bude propraćen i pištavim zvukom svaki put kada dete udiše vazduh (zvuk sličan onom koji nastaje nakon dužeg napada plača).
Šta treba da uradite? Sedite sa detetom oko pet minuta u kupatilu ispunjenom parom (vlaga će omogućiti spuštanje sluzi iz pluća i ublažiti kašalj). Pred spavanje presvucite dete u toplu pidžamu (pre oblačenja držite je na radijatoru) i otvorite prozor u spavaćoj sobi (hladan i vlažan vazduh ublažava otoke sluzokože disajnih puteva). Ipak, ako se kašalj pogorša, ili dete otežano diše, odmah pozovite lekara. U tom slučaju, detetu je verovatno potreban lek za redukovanje upale. U suprotnom, kašalj će se povući nakon tri-četiri dana.
2. Vrsta kašlja: zreo kašalj, bez ubrzanog ili otežanog disanja i pratećih pištavih zvukova.
Ostali simptomi: kijanje, suzenje očiju, curenje sluzi iz nosića i blago povišena temperatura (ispod 38 stepeni C).
Šta treba da uradite? Čistite nosić svog deteta što je češće moguće jer začepljen nosić i slivanje sluzi iz nosa u ždrelo podstiču kašalj. Kod beba i male dece koja ne mogu sama da izduvaju nosić koristite kapi za nos i pumpicu (aspirator) za izvlačenje sluzi. Naravno, pre upotrebe bilo kojeg medikamenta posavetujte se sa pedijatrom. Ukoliko ne dođe do poboljšanja (nosić je i dalje zapušen a kašalj ne prestaje) ni nakon deset dana, obratite se lekaru. Uporni simptomi mogu da ukažu na sinusitis (bakterijsku infekciju sinusa koja se obično razvije iz obične prehlade) ili da budu znak alergije, astme i upale pluća.
3. Vrsta kašlja: Napadi suvog kašlja pri čemu dete otežano diše u nastojanju da dođe do vazduha.
Ostali simptomi: Pre nego što se javi kašalj, dete ispoljava blage simptome prehlade ali bez povišene telesne temperature. Kod beba, bolest može jače da se manifestuje, uz konstantno izlivanje sluzi iz nosića. Ovo stanje takođe može da dovede do pojave konvulzija, čak kratkotrajnog zaustavljanja disanja.
Šta treba da uradite: Pozovite lekara ukoliko nakon nedelju dana kašalj vašeg deteta postane još intenzivniji. Bebe obično moraju da budu hospitalizovane zbog kontrole kašlja i oslobađanja sluzi iz grla. Bolest se leči antibioticima, mada kašalj može da ostane prisutan nedeljama, čak mesecima.
4. Vrsta kašlja: Uporan kašalj koji se javlja uvek nakon obroka i postaje intenzivniji kada je dete u ležećem položaju.
Ostali simptomi: Povraćanje ili podrigivanje (i bljuckanje) prilikom gutanja hrane. Obolele bebe prilično su uznemirene i plačljive, zbog čega se ponekad pogrešno smatra da pate od stomačnih grčeva. Starija dece otežano dišu, a često postaju i vrlo izbirljiva kada je hrana u pitanju.
Šta treba da uradite: Obratite se lekaru ako se kašalj ne povuče nakon dve nedelje. U tom slučaju lekar će verovatno savetovati da držite bebu u uspravnom položaju, bar pola sata nakon obroka, kao i podgnete uzglavlje na njenom krevetiću. Medikamenti, koje može da prepiše samo lekar, takođe će držati simptome refluksa pod kontrolom.
5. Vrsta kašlja: Hrapav, grleni kašalj, koji se javlja u jednakim intervalima, može da bude suv ili “zreo”.
Ostali simptomi: Dete je malaksalo i žali se na bolove u grlu, na glavobolju, na bolove u mišićima nogu i ruku. Takođe, prateći simptomi mogu da budu posledica povišene temperature i mučnine.
Šta treba da uradite? Obratite se lekaru ako telesna temperatura vašeg deteta prelazi 38 stepeni C, ako ono uporno povraća, ima proliv ili odbija da jede i pije. Lekar će preporučiti metode sprečavanja dehidratacije. U prvom redu – davanje dosta tečnosti detetu. Takođe, da biste sprečili pojavu gripa, raspitajte se kod pedijatra o vakcinaciji. Eksperti posebno preporučuju vakcinisanje dece uzrasta od 6 do 23 meseca, jer su mališani u ovom uzrastu naročito podložni komplikacijama koje uzrokuje grip.
Izvor: mamaibeba.com