Био је јануар. Била сам девојчица. У бакином селу чекала се принова. Негде пред зору чу се: “Родила је. Мушко. Синчина. Здрав и напредан”.
У селу сви рекоше: “Ако, машала, само нека је прво мушко. И нека је година тако почела. Биће родна”.
Питала сам се каква би година била да се родила дјевојчица. Дјевојчица као ја. Да ли би била сушна и несрећна? Пуна лоших вести?
***
Јануар 2015. године.
Чекала сам га пуних седам година. Чекала и маштала како ће нам изгледати живот. Само да родим живо и здраво дете. Након 15 дана у болници, моја звезда је стигла кући. Бели креветац, а у њему јорган боје цикламе. Она бела, њежна, подојена. Спава.
На вратима се појави свештеник. Свети воду. Ваља се ту око Богојављења.
“Изволите, добро дошли. Код нас је данас велики дан. Дошла нам је кући. Добили смо је после много година чекања”, рече супруг.
Свештеник погледа у креветац, у оно бело лице и јорган боје цикламе
“Шта је? Је ли мушко?”
Ми се погледамо и углас кажемо: “Не, цурица је”.
Свештеник рече: “А, девојчица. Следеће године да буде син”.
Васпитање ме тада скрати за језик.
Он узе струк босиљка, умочи у воду и прсну по кревецу. Она се пробуди. Заплака гласније и грлатије од било којег дечака. Да је цели свијет чује.
“Цурица сам. Гласна сам. Здрава сам. Вредим мами и тати. Брату. Вредим бакама и деди. Теткама. Вредим свету. Вредим и Богу, којег ти представљаш”.
***
Јануар 2017. године.
У Универзитетском клиничком центру РС у ноћи са 31. децембра на 1. јануар рођено је шест беба. Дежурна лекарка није пропустила прилику да стане пред микрофон и каже: “У протекла 24 сата рођено је шест беба и, на срећу, шест дечака”.
На срећу, шест дечака? На срећу, шест! На срећу!
Шта јој је ово, онако немуштој пред камерама, значило? Зашто је већа срећа синчина? Зашто је њој, гинекологу, важније да беба буде мушко од тога да беба буде здрава? Зашто је “на срећу, мушко”?
Да ли је, можда, хтела да каже да је рођено шест дечака, на срећу, здравих и напредних, на радост свих нас, родитеља поготово? Можда није хтела да звучи овако. Можда је мислила другачије. Можда се збунила.
Знате, јавно изговорена реч има тежину. Јавно изговорена реч може да повреди и заболи. Јавно изговорена реч може да изазове критике.
Ако нисте у стању јавно да говорите, није проблем, само се одмакните од камера. Постоје људи који су плаћени да дају изјаве и не лупетају глупости.
Само једну ствар ћу вам рећи. Све моје године биле су тужне без ње. Свака моја нова година с њом је плодна, срећна, пуна радости, смеха. Мој живот моја девојчица је испунила до краја. Толико да ми више среће није потребно. Срећа ми је само да буде здрава.
Дете је срећа. Не мушко или женско, већ дете!
Једина несрећа су балкански корени!
Аутор: Жана Гаук
Извор:Лоламагазин