Дете не би требало да порасте, а да није заспало уз бајку. Не би требало да порасте, а да није помазило животињу, попело се само на дрво и покушало да дохвати Месец.
Ако није пало са бицикла, шљапкало по барицама и поделило ужину са другом, не би требало да порасте док то не учини. Требало би и да изрони комад стакла и верује да је драги камен. Да олиже чинију са филом за торту. Да једе прстима џем из тегле и да јури голубове у парку.
Дете не би требало да одрасте ако није читало књигу широм отворених очију. Ако није босоного трчало по трави, или се возило трамвајем. Није му време да одрасте ни док не заборави да уради домаћи задатак и док га не ухвате у лажи. Ако му мама није љубила рану да прође, а тата га носио на раменима, не треба да жури.
Дете треба да се сећа како је са баком чистило грашак и коштице из вишања за питу. Треба да се сећа и меде који га је ноћу чувао од ружних снова. И свећица на рођенданској торти, првог дана у школи, прве приредбе и породице у публици. Треба да памти рингишпил, прво путовање возом, санкање са децом из комшилука и играчку коју је правио деда.
Пре него што порасте, дете треба да направи макар један несташлук. Треба да црта парчетом цигле по бетону и дува у маслачак. Треба и да сања како лети. Да пије воду из руке. Да пушта змаја. Да направи замак од песка и обрадује се првом снегу. Да направи Снешка, пожели жељу и верује у Деда Мраза.
Палачинку треба да поједе тако да фил капне на мајицу. Да пронађе скривену чоколаду у шпајзу и плаши се силаска у подрум. Треба да шутне лопту далеко и прескочи поток.
Ако нема брата или сестру, да их пожели. Да оде на село и сакрије се у сену. Да упеца рибу, да нахрани птице и улови лептира. Да симпатији напише поруку. Да се наљути јако и да опрости лако.
Пре него што порасте, дете би требало да падне и подере одећу на коленима, заборави своју играчку код друга и да прескочи ограду. Треба да хвата балоне од сапунице и оде са татом на утакмицу. Са мамом да умеси тесто за кифлице и да их још вруће поједу заједно.
Дете треба да заплаче, да пробуши балон, да се изгуби у продавници и смеје се када га подигну високо. Треба да пита где је било пре него што се родило, зашто петлови кукуричу у зору, како настаје ветар и где се завршава дуга. Дете треба да буде дете и много тога пожели да уради пре него што пожели да порасте.
А деца брзо расту…
Текст написала Јелена Марковић (одломак још необјављене књиге), преузето од Мултикреативни студио Зоран.