Ово је веома честа ситуација током зимских месеци (мада се може десити било кад). Већина родитеља се одмах ужурбано спрема, дете право из кревета се хитно носи у дежурну амбуланту. Ако то урадите ових дана, видећете да још бар десетак деце чека са истим проблемом испред ординације дежурног педијатра, и сви су “хитни случајеви”.
Да ли је баш тако?
Срећом, већина ове деце НИСУ пацијенти који имају озбиљан здравствени проблем који тражи неодложнан преглед и лечење! Зато смо одлучили да вам покажемо како да помогнете Вашем детету када изненада добије високу температуру, шта треба урадити пре него отрчите код лекара.
Шта је повишена температура?
Нормална телесна температура, мерена испод мишке (аксиларно) је до 37степени. Када се мери “у гузи” (ректално), горња граница телесне температуре је за пола степена виша – 37,5.
У даљем тексту ће се говорити у вредностима аксиларне (мерене испод мишке) температуре јер је то ипак лакши и прихватљивији начин мерења за већину деце.
Кад је телесна температура до 38 степени она се не сматра за високу, па се деца са температуром од 37,5 – 38 називају субфебрилна.
Када дете има преко 38 степени ради се о “правој” повишеној температури (фебрилна деца), а када је преко 39 (неки кажу преко 39,5) можемо рећи да се ради о веома високој температури. Температура преко 40 доводи маме и тате на ивицу очаја, али стварно захтева брзу акцију, јер без обзира на узрок, мора неодложно да се “обара”.
Зашто се јавља висока температура?
Висока телесна температура је скоро увек знак знак неке болести или поремећаја, али су инфекције најчешћи узрок изненадно повишене температуре. Већина вируса и бактерија по уласку у дечји организам покрећу одбрамбену реакцију имунолошког система. Једна од манифестација борбе организма са инфективним узрочницима је повишена телесна температура.
Како је брзо “скинути”?
Температура до 38оЦ (мерено “под мишку”) код највећег броја не захтева обарање. Ако је температура преко 38оЦ не треба паничити већ прибрано предузети следеће једноставне мере. Циљ наведених поступака није потпуна нормализација телесне температуре, већ њено спуштање у безбедне вредности – испод 38оC.
Прво расхладите дете!
Када сте у кући или стану скините дете, а немојте га покривати! Велики број родитеља, а скоро све брижне баке се плаше да открију дете, “да се не прехлади”. Ово је велика заблуда, али и опасност по дете. Претопљавање детета додатно повећава температуру и ризик од компликација. Хлађење је најбржи и најефикаснији начин обарања повишене телесне температуре док чекамо да лек (антипиретик) испољи жељени ефекат (петнаестак минута, а некада је потребно и дуже чекати).
Када се ради о веома високој температури – преко 39-39,5оC најбоље “оружије за брзо дејство” је туширање деце млаком водом. Треба избегавати хладну воду која је веома непријатна за дете које “гори”. Уместо туширања можете млаком водом натопити памучну пелену, потом пажљиво “оросити дете” које седи или лежи, тако да кожа буде покривена капљицама млаке воде. Затим се голо дете остави да се осуши без покривања. Ова се процедура може понављати колико је потребно, за разлику од лекова који имају дефинисане дозне интервале.
Алкохолне фрикције су практично напуштене, али има лекара који их и даље “преписују” деци са изузетно високом температуром. Показало се да је млака вода једнако ефикасна као и алкохол, али је далеко мање непријатна за дете.
Правилно расхлађивање детета је неопходно, ефикасно, али краткотрајно. Зато је неопходно применити лекове за снижавање температуре!
Лекови – антипиретици
Лекови су стуб борбе са високом темепературом. Њих треба давати када је телесна температура изнад 38оC. На нашем фармацеутском тржишту постоји неколико препарата који су прикладни за обарање високе телесне температуре код деце, а најчешће се користе: парацетамол (Ефералган Парацет, Фебрицет, Миралгин, Саницет, …) и ибупрофен (Бруфен, Ибупрофен).
Салицилате (Андол, Анбол, Мидол, Аспирин, Новандол) не давати деци за скидање температуре! Салицилати код деце могу довести до тешких компликација, нарочито када дете има инфекције узроковане одређеним типовима вируса, тако да се већ много година не користе за снижавање повишене телесне температуре. Ове компликације су, руку на срце, веома ретке, али изузетно опасне.
Парацетамол и ибупрофен не изазивају такве опасне реакције, а имају сличну ефикасност као и салицилати. Ако дете не реагује на парацетамол треба пробати са ибупрофеном, и обрнуто. Не треба давати оба лека истовремено (осим у ретким изузецима). Постоје добро дефинисане препоруке за комбиновање парацетамола и ибупрофена, али то треба радити само по упуству педијатра.
Како се дају лекови за обарање температуре?
Антипиретици се најчешће дају као сирупи – орално или као чепићи у гузу – ректално. Природније је да се лек да кашичицом, али ако дете повраћа или одбија лек на уста могу се применити чепићи (супозиторије). Код примене чепића, дете ставити потрбушке, нежно ставити чепић у гузу, потом руком стиснуту гузу у трајању од пар минута да растопљени чепић не исцури напоље.
Парацетамол се може набавити у облику супозиторија, за разлику од ибупрофена. Дозе су исте, а ефекат лека настаје нешто брже него код оралних препарата.
Супозиторије не треба давати када дете има пролив јер тада се лек не може ресорбовати са слузнице ректума, али се може погоршати пролив изазивањем непожељних покрета дебелог црева.
А дозирање?
Антипиретици се дакле дају по потреби, када је температура преко 38оC, али се мора поштовати доза лека и интервали давања.
Прецизно дозирање одређује лекар, али поменути препарати су прилично безбедни и маме треба да знају колико дете може добити лека, а да се не претера, али и да се не да мала доза која нема ефекта. Упутство за употребу садржи безбедно дозирање, па га прочитајте.
Када почиње дејство лека?
Сви антипиретици обично траже 15-30 минута (некад и дуже) за почетак дејства. Зато треба бити стрпљив, а ако температура и даље расте поновити туширање млаком водом. У првим данима инфекције није реално очекивати да лек врати температуру на нормалне вредности. Добро је да она буде испод 38оЦ, па и мама треба да зна да све док је инфекција у бурној фази, нема чудотворног лека за потпуну нормализацију телесне температуре.
Када можемо мирно сачекати јутро?
* Ако се дете после непријатног буђења брзо расани, зна где је, успоставља добар контакт са родитељима.
* Када после давања антипиретика аксиларна (мерена под мишком) температура “падне” испод 38 степени.
* Када се дете, после пада температуре, орасположи, а потом настави мирно да спава (наравном, без непотребног покривања и утопљавања).
* Ако поред повишене температуре нема других симптома и знакова болести – не треба журити, мирно сачекајте јутро.
Када стварно треба што пре стићи до педијатра?
* Када беба у првом месецу живота има високу температуру треба неизоставно посетити педијатра. После прегледа и брзих лабораторијских анализа (крвна слика, преглед мокраће) педијатар ће поставити дијагнозу и одредити терапију. Инфекције у првим недељама живота се по правили лече у болници, зато не треба чекати. Ово важи и за бебе у првој години живота којима температура не падне после расхлађивања и датог лека (антипиретика).
* Ако је дете поспано, тотално безвољно, не може “на ноге”, повремно “јечи” или се понаша необично. Ово дете поред температуре има сигурно још неки проблем који иде уз фебрилност. Не треба очајавати, јер и сасвим обичне болести могу бити узрок оваквом стању, али дијагнозу треба препустити педијатру.
* Када дете и поред пада температуре болно плаче, узнемирено је, нерасположено, неће да спава. То значи да га, поред температуре, још нешто “мучи”. Повијте га уз себе, утешите, али ако но то не помаже пођите код педијатра.
* Ако је детету немогуће дати лек за температуру, или ако немамо лекове при себи (што не би смело да се деси – све може да се нема, али лекови за обарање температуре морају бити на располагању) дете мора код педијатра. Ипак, и тада би ваљало расхладити дете туширањем млаком водом, пре поласка код педијатра.
* Ако и поред понављаних тушрирања млаком водом и датог лека (у правој дози) за обарање температуре она не пада, него и даље расте па прелази 40 степени. Ово се веома ретко дешава, али тада дете треба одвести лекару.
* Када дете почне да се “грчи”, укочи поглед, не реагује на позиве – то су фебрилне конвулзије – “фрас”. Тада треба што пре стићи до лекара, али прочитајте шта тада родитељи могу сами да ураде.
Шта ако се деси “фрас”?
* Када се јаве фебрилне конвулзије – фрас, а родитељи немају адекватне лекове и први пут се дешава, паника је незаобилазна. Фрас изгледа веома драматично, али код скоро све деце има одличну “прогнозу”, под условом да се све обави како треба. Тада треба што пре одвести дете лекару или позвати хитну помоћ. Дете транспортовати на страни, НЕ ТРЕБА извлачити језик, а ваља знати да фрас код огромне већине деце НЕ ОСТАВЉА последице ако не траје дуже од 20 минута. Дете је без свести, обично укоченог (фиксираног) погледа, згрчено је или се наизменично тресе и опушта (конвулзије), а неретко се може видети и пена на устима. Ово је читава вечност, а већина деце спонтано престане да се тресе пре истека овог периода. По доласку код педијатра све ће брзо бити сређено.
Оријентационо и парацетамол и ибупрофен се дају четири пута дневно, максимално шест доза (то значи да треба да прође бар четири сата између две дозе лека) , а појединачна доза је око 10 мг лека по килограму телесне масе детета. Не треба бити математичар да се израчуна да дете од 10 кг може без опасности добити четири пута дневно по једну кафену кашичицу парацетамола или ибупрофена.
Обучени родитељи (који већ имају искуства са “фрасом”) знају шта да се ради, а то и није нарочито компликовано:
* Дете ставити на бок
* Узети Диазепам микроклизму (тубицу) и увући је у гузу и истиснути ЦЕО садржај
* Извући тубицу без отпуштања, дакле СТИСНУТИХ прстију да се не би лек усисао у тубу
* По вађењу тубице стиснути гузу пар минута да лек не исцури напоље
* Конвулзије (фрас) брзо престају, али се потом мора наставити обарање високе температуре
Асс.др Горан Вукомановић, педијатар
Извор: mojpedijatar.co.rs