Кажу да је судбина детета одређена пре његовог рођења – дете добростојећих и материјално обезбеђених родитеља сигурно има више шанси за успех од детета незапосленог радника. Ипак, родитељски одгој и те како може да „победи“ гене, новац и школу и пресудан је у прве три године дететовог живота.
Стручњаци тврде да је нечија будућност углавном одређена још пре рођења. Уколико се мајка током трудноће нездраво храни, пуши, конзумира алкохол или наркотике, велика је вероватноћа да се дете никада неће попети на врх друштвене лествице.
Када је будућност детета у питању, неке ствари су одређене већ у прве три године његовог живота. Истраживања су потврдила да се тада мозак највише развија, а на биолошки напредак детета у том периоду веома утиче околина, док најранији услови одређују здравље, образовање и економски успех у каснијем животу. Разни проблеми, попут менталних сметњи, гојазности, болести срца, лоше писмености или сметњи у учењу, потичу управо из тог најосетљивијег раздобља.
Родитељско васпитање и брига о детету су од примарног значаја – показало је велико истраживање америчког Националног института за здравље деце и људски развој из 2006. године.
Родитељски одгој, закључују научници, најпресуднији је у првих хиљаду дана, а њихов основни савет младим родитељима врло је једноставан: разговарајте с дететом, причајте му и певајте. Седите с њим на под, играјте се, навикавајте га да једе здраву храну. Добар почетак је пола успеха. Не кажњавајте децу физички, јер насиље рађа насиље.
Сваки родитељ свом детету жели само најбоље. Ранија британске студије показале су да чак 97 одсто мајки жели да се њихово дете факултетски образује, али многе не знају како то да постигну.
То је најбоље препознала средња класа, односећи се према трудноћи и подизању детета као према независном истраживачком пројекту. Они читају приручнике, купују специјализоване часописе, похађају курсеве, иду на јогу за труднице и на интернету расправљају о томе која је храна најздравија за плод. Ти родитељи сваке вечери, уморни, али с бескрајним стрпљењем, понављају свом детету исту причу за лаку ноћ, јер су свесни да то позитивно утиче на њихов развој.
Подизање деце, нарочито у данашњем „такмичарском“ друштву, где се траже само врхунски резултати, прилично је исцрпљујући посао – нарочито ако устајете у пет ујутро и јурите на посао иако плату не добијате редовно, а након посла обављате кућне послове. У таквим ситуацијама, најлакше је дете ставити испред телевизора и укључити му цртани.
Но, многи немају ни „електронску дадиљу“, јер сваке године у свету више од 200 милиона малишана млађих од пет година, због лоших животних услова, не може да досегне свој друштвени потенцијал. Увек постоје изузеци, али чињеница је да деца из сиромашних породица по правилу показују лошије резултате у когнитивном и другом развоју.
Према сазнањима Центра за развој детета Универзитета на Харварду, у САД просечно трогодишње дете факултетски образованих родитеља зна 1200 речи, док дете необразованих, незапослених родитеља тек 400. Може ли се касније то надокнадити? Част изузецима, али тешко.
Добра вест је да се разне светске организације све више усредсређују на помоћ при раном одгоју деце. Светска здравствена организација је то препознала још 2006, дајући му приоритет, а говорећи чистим економским и финансијским језиком.
И Светска банка је израчунала да јој се у стотинама пројеката везаних за пружање помоћи при подизању нових, успешнијих и продуктивнијих нараштаја далеко више исплати да улаже у оне везане за пренаталну негу, подизање дојенчади, дечје вртиће и предшколске установе, при чему се већина акција данас концентрише управо на учење младих родитеља како да подижу децу.