Kažu da je sudbina deteta određena pre njegovog rođenja – dete dobrostojećih i materijalno obezbeđenih roditelja sigurno ima više šansi za uspeh od deteta nezaposlenog radnika. Ipak, roditeljski odgoj i te kako može da „pobedi“ gene, novac i školu i presudan je u prve tri godine detetovog života.
Stručnjaci tvrde da je nečija budućnost uglavnom određena još pre rođenja. Ukoliko se majka tokom trudnoće nezdravo hrani, puši, konzumira alkohol ili narkotike, velika je verovatnoća da se dete nikada neće popeti na vrh društvene lestvice.
Kada je budućnost deteta u pitanju, neke stvari su određene već u prve tri godine njegovog života. Istraživanja su potvrdila da se tada mozak najviše razvija, a na biološki napredak deteta u tom periodu veoma utiče okolina, dok najraniji uslovi određuju zdravlje, obrazovanje i ekonomski uspeh u kasnijem životu. Razni problemi, poput mentalnih smetnji, gojaznosti, bolesti srca, loše pismenosti ili smetnji u učenju, potiču upravo iz tog najosetljivijeg razdoblja.
Roditeljsko vaspitanje i briga o detetu su od primarnog značaja – pokazalo je veliko istraživanje američkog Nacionalnog instituta za zdravlje dece i ljudski razvoj iz 2006. godine.
Roditeljski odgoj, zaključuju naučnici, najpresudniji je u prvih hiljadu dana, a njihov osnovni savet mladim roditeljima vrlo je jednostavan: razgovarajte s detetom, pričajte mu i pevajte. Sedite s njim na pod, igrajte se, navikavajte ga da jede zdravu hranu. Dobar početak je pola uspeha. Ne kažnjavajte decu fizički, jer nasilje rađa nasilje.
Svaki roditelj svom detetu želi samo najbolje. Ranija britanske studije pokazale su da čak 97 odsto majki želi da se njihovo dete fakultetski obrazuje, ali mnoge ne znaju kako to da postignu.
To je najbolje prepoznala srednja klasa, odnoseći se prema trudnoći i podizanju deteta kao prema nezavisnom istraživačkom projektu. Oni čitaju priručnike, kupuju specijalizovane časopise, pohađaju kurseve, idu na jogu za trudnice i na internetu raspravljaju o tome koja je hrana najzdravija za plod. Ti roditelji svake večeri, umorni, ali s beskrajnim strpljenjem, ponavljaju svom detetu istu priču za laku noć, jer su svesni da to pozitivno utiče na njihov razvoj.
Podizanje dece, naročito u današnjem „takmičarskom“ društvu, gde se traže samo vrhunski rezultati, prilično je iscrpljujući posao – naročito ako ustajete u pet ujutro i jurite na posao iako platu ne dobijate redovno, a nakon posla obavljate kućne poslove. U takvim situacijama, najlakše je dete staviti ispred televizora i uključiti mu crtani.
No, mnogi nemaju ni „elektronsku dadilju“, jer svake godine u svetu više od 200 miliona mališana mlađih od pet godina, zbog loših životnih uslova, ne može da dosegne svoj društveni potencijal. Uvek postoje izuzeci, ali činjenica je da deca iz siromašnih porodica po pravilu pokazuju lošije rezultate u kognitivnom i drugom razvoju.
Prema saznanjima Centra za razvoj deteta Univerziteta na Harvardu, u SAD prosečno trogodišnje dete fakultetski obrazovanih roditelja zna 1200 reči, dok dete neobrazovanih, nezaposlenih roditelja tek 400. Može li se kasnije to nadoknaditi? Čast izuzecima, ali teško.
Dobra vest je da se razne svetske organizacije sve više usredsređuju na pomoć pri ranom odgoju dece. Svetska zdravstvena organizacija je to prepoznala još 2006, dajući mu prioritet, a govoreći čistim ekonomskim i finansijskim jezikom.
I Svetska banka je izračunala da joj se u stotinama projekata vezanih za pružanje pomoći pri podizanju novih, uspešnijih i produktivnijih naraštaja daleko više isplati da ulaže u one vezane za prenatalnu negu, podizanje dojenčadi, dečje vrtiće i predškolske ustanove, pri čemu se većina akcija danas koncentriše upravo na učenje mladih roditelja kako da podižu decu.