Мобилни телефони, друштвене мреже и интернет имају своје чари, али наносе и доста штете.
Почнимо од чињеница – технологија и дигитални свет имају својих значајних предности. Међутим, колико год да олакшавају наш живот, имају и своју лошу страну. Наша деца одрастају уз технологију, мобилне телефоне и друштвене мреже. То је уткано у ткиво њихових живота. И на много начина, користи од њих су заиста дубоке.
Деца уче о себи на мрежи. Друштвени медији пружају много могућности младим људима да се повежу, открију нове информације, сазнају о актуелним догађајима, баве се питањима и да се изразе. Све то им даје прилику да истраже свој идентитет, што је неоспорно важан део тинејџерских година. Ипак, исто тако је важно да се сложимо и око тога да поред свих „дражи“ и бенефита, мобилни телефони и друштвени медији могу да нанесу и много штете.
Ево неких изазова и околности са којима се тинејџери данас суочавају…
1. Тинејџери данас не желе да добију своју возачку дозволу
Данашњи родитељи се сигурно сећају, када смо били тинејџери једва смо чекали да добијемо возачку дозволу. Чим бисмо положили возачки, тражили бисмо од родитеља кључеве од аута како бисмо могли да крстаримо градом, да се провозамо с пријатељима и једноставно – потрошимо сав бензин!
Данашњи тинејџери немају исту жељу да крену на пут као ми. Док стручњаци наводе неколико разлога зашто тинејџери одлучују да одустану од добијања дозволе (укључујући страх и анксиозност, цену гаса и еколошке разлоге), један од кључних разлога такође је директна веза са мобилним телефонима и коришћењем интернета.
„Деца се једноставно не одвајају довољно од својих екрана да би се дружили са својим пријатељима. Виртуелни контакт, путем електронских средстава, смањује потребу за стварним контактом.“ – тврде на Универзитету у Мичигену.
Не морају да излазе у аутомобилу у потрази за нечим да раде у петак увече – могу да играју видео игрице са пријатељима или да учествују у групном ћаскању без напуштања куће. Не морају да се возе до куће пријатеља – преко видео позива могу добити (скоро) исто искуство као да су тамо.
2. Млади више нису приморани да „проналазе забаву“.
Не тако давно, када смо ми били тинејџери, пријатеље смо звали фиксним телефоном. Сећате се? Телефон који је причвршћен за зид дугим, досадним каблом? Сваки позив служио нам је за планирање и договор – да се нађемо негде у одређено време.
Тинејџери данас и даље, наравно, проналазе начине да се забаве, али је све много другачије. Са толико игара, филмова, апликација и видео снимака да их забављају, они не чезну баш толико да изађу из куће као ми.
3. Клинци данас немају способност да се досађују
Када је мојим пријатељима и мени било досадно, нисмо имали избора осим да будемо креативни. Возили смо се бициклима по крају, отишли у тржни центар и јели пицу док нам не позли, смишљали игрице у дворишту и упадали у несташлуке (ах…и велике невоље!) јер … па, „могло нам се“!
Наравно, и деца данас раде неке прилично кул ствари, али ништа као ми док смо одрастали. Они много више садржаја имају у својим спаваћим собама, скролују кроз друштвене мреже, проверавају шта сви други раде и гледају филмове на својим телефонима.
Досадно вам је? Нема разлога да вам буде досадно када имате приступ целом свету на длану.
4. Тинејџери су стално стимулисани
Не само да се деца данас ретко досађују, већ су скоро увек и стимулисани. Њихови мозгови примају гомилу информација преко ТикТок-а, Јутјуб-а, Снепчета, Инстаграма и других апликација. Примећено је да је највећи изазов наше деце борба против сталног ометања.
Чињеница је, дигиталне технологије стварају генерацију са кратким распоном пажње коју лако ометају ствари. И, лако је схватити зашто … никада не дају свом мозгу времена да само „буде“. Увек су нечим забављени и (пре)окупирани.
5. Клинцима недостају друштвене и комуникацијске вештине
Иако то можда није универзални проблем, многим тинејџерима данас недостају кључне друштвене (укључујући важне невербалне друштвене знакове) и комуникацијске вештине углавном зато што су (без сопствене кривице) провели већи део свог живота у интеракцији са људима на мрежи. Они такође уче да „одрастају“ много спорије него претходне генерације.
Оно што тинејџери не схватају је да им онлајн интеракција одузима прилику да лично комуницирају са другима, а то значи да не усавршавају своје комуникацијске вештине. Када користе телефон у друштву како би се повукли из разговора, то неоспорно негативно утиче на квалитет односа које граде. Мање интеракције са пријатељима значи, нажалост, и више усамљености.
6. Брига да ће рањиви тренуци бити снимљени и подељени на друштвеним мрежама је стварна
Сигурно да није лако бити тинејџер у данашњем свету. Један лапсус у кафетерији или један епски промашај на спортском терену и ризикујете да будете снимљени и подељени (и вероватно да снимак постане виралан) на друштвеним мрежама. Ово је довољно да било ког тинејџера учини забринутим и уплашеним.
Додајте томе чињеницу да друштвени медији отварају врата сајбер малтретирању и то је довољно да се сваки тинејџер повуче.
7. Превише употребе мобилних телефона/интернета може узети свој данак
Ако сте икада били забринути да ваш тинејџер проводи превише времена на мрежи скролујући, играјући се или претражујући веб, нисте једини. Испоставило се да тинејџери проводе у просеку 8,5 сати на екранима дневно.
Све то време на мрежи има начин да утиче на децу, укључујући губитак сна, проблеме са менталним и физичким здрављем, кашњење у учењу и социјалним вештинама и могући негативан утицај на школски успех. Али то такође може изазвати облик зависности. Било би неозбиљно ако не бисмо споменули опасности које вребају с друге стране екрана наших тинејџера, такође.
8. Пад самопоштовања (посебно међу младим тинејџеркама)
Прођите поред групе тинејџерки и шансе су да ћете видети (барем) неколико њих како праве селфије и постављају своје слике на своје телефоне. „Погледај ме, свете! Забављам се са својим најбољим пријатељима!”
Наравно, то је забавно, али за многе тинејџерке, то је више од безопасне забаве, то је навика. Непрестано објављивање, упоређивање, преувеличавање и покушај да докажу свету да су слатки, модерни и популарни и да се забављају могу да сломе самопоштовање девојке (или момка).
9. Колико год да су повезани, многа деца се и даље осећају усамљено
Када смо били у узрасту нашег детета, ако нисмо некоме позвонили на врата, позвали га „уживо“ телефоном или скочили на бицикл, онда бисмо једноставно остајали код куће да седимо и не радимо ништа. Дакле, сви свом бирали да кренемо ван!
Наравно, било је тренутака када смо били усамљени. Али данашња деца одрастају у свету где слање порука, Снепчет, ТикТок коментари и е-пошта замењују људски, један на један контакт. И они сада могу путем друштвених медија да стекну утисак да се сви њихови пријатељи и познаници забављају, што може повећати њихову усамљеност и осећај изолације.
„Зависност од технологије такође може допринети усамљености међу тинејџерима и младим одраслим особама“, што значи да што више времена наша деца проводе на мрежи, потенцијално се могу осећати усамљеније.
10. Мобилни телефони и бескрајни прекиди и сметње
Не можемо са правом рећи да нисмо имали ометања у одрастању… на крају крајева, укључили бисмо музику и укључили слушалице на које је било прилично тешко учити или фокусирати се. Али сметње са којима се наша деца суочавају ДАЛЕКО су горе од онога са чиме смо се ми бавили. Наша деца су бомбардована сталним сметњама.
„Слање порука или коришћење друштвених медија покреће систем награђивања мозга. Једном када тинејџерски мозак повеже понашање са том наградом, наставља да тражи награду изнова и изнова. Зато ће се тинејџери вероватно одлучити за награду са друштвених мрежа када би требало да уче. Ето зашто не могу да се одупру жељи да одговоре на поруке док возе.
Технологија, мобилни телефони, друштвени медији и апликације у изобиљу су наша стварност и неизоставно – будућност. Не постоји начин да спречимо да наша деца буду увучена у привлачност свега што им нуди. (И, има много добрих ствари које се нуде!)
Али оно што можемо да урадимо је да ограничимо изложеност наше деце друштвеним медијима и интернету, пажљиво пратимо њихову употребу, блокирамо одређене апликације и веб локације да бисмо их заштитили и усвојимо мишљење да су мобилни телефони привилегија, а НЕ њихово право. Запамтите, родитељи, то је ВАШ мобилни телефон. Ви плаћате за то, што значи да имате потпуну контролу над тим.
Штавише, можемо подстицати (или, ако морамо, захтевати) да наша деца имају равнотежу у својим животима. Наравно, у реду је проводити време скролујући кроз друштвене мреже и стримовање филма. Али такође морају да имају друге активности у свом животу које их испуњавају – време за породицу, спорт, клубове, хобије, пријатеље, друштвени живот и обиље забаве и авантуре.
То је битка коју наша генерација родитеља мора да води заједно са децом (што значи да морамо да будемо добри узори када су у питању мобилни телефони). Са породичним правилима, отвореном комуникацијом, договореним очекивањима и постављеним границама, можемо дозволити да наша деца уживају у свим невероватним предностима које њихови мобилни телефони, апликације и друштвени медији могу да понуде док имају здраву равнотежу у својим животима.
