Mobilni telefoni, društvene mreže i internet imaju svoje čari, ali nanose i dosta štete.
Počnimo od činjenica – tehnologija i digitalni svet imaju svojih značajnih prednosti. Međutim, koliko god da olakšavaju naš život, imaju i svoju lošu stranu. Naša deca odrastaju uz tehnologiju, mobilne telefone i društvene mreže. To je utkano u tkivo njihovih života. I na mnogo načina, koristi od njih su zaista duboke.
Deca uče o sebi na mreži. Društveni mediji pružaju mnogo mogućnosti mladim ljudima da se povežu, otkriju nove informacije, saznaju o aktuelnim događajima, bave se pitanjima i da se izraze. Sve to im daje priliku da istraže svoj identitet, što je neosporno važan deo tinejdžerskih godina. Ipak, isto tako je važno da se složimo i oko toga da pored svih „draži“ i benefita, mobilni telefoni i društveni mediji mogu da nanesu i mnogo štete.
Evo nekih izazova i okolnosti sa kojima se tinejdžeri danas suočavaju…
1. Tinejdžeri danas ne žele da dobiju svoju vozačku dozvolu
Današnji roditelji se sigurno sećaju, kada smo bili tinejdžeri jedva smo čekali da dobijemo vozačku dozvolu. Čim bismo položili vozački, tražili bismo od roditelja ključeve od auta kako bismo mogli da krstarimo gradom, da se provozamo s prijateljima i jednostavno – potrošimo sav benzin!
Današnji tinejdžeri nemaju istu želju da krenu na put kao mi. Dok stručnjaci navode nekoliko razloga zašto tinejdžeri odlučuju da odustanu od dobijanja dozvole (uključujući strah i anksioznost, cenu gasa i ekološke razloge), jedan od ključnih razloga takođe je direktna veza sa mobilnim telefonima i korišćenjem interneta.
„Deca se jednostavno ne odvajaju dovoljno od svojih ekrana da bi se družili sa svojim prijateljima. Virtuelni kontakt, putem elektronskih sredstava, smanjuje potrebu za stvarnim kontaktom.“ – tvrde na Univerzitetu u Mičigenu.
Ne moraju da izlaze u automobilu u potrazi za nečim da rade u petak uveče – mogu da igraju video igrice sa prijateljima ili da učestvuju u grupnom ćaskanju bez napuštanja kuće. Ne moraju da se voze do kuće prijatelja – preko video poziva mogu dobiti (skoro) isto iskustvo kao da su tamo.
2. Mladi više nisu primorani da „pronalaze zabavu“.
Ne tako davno, kada smo mi bili tinejdžeri, prijatelje smo zvali fiksnim telefonom. Sećate se? Telefon koji je pričvršćen za zid dugim, dosadnim kablom? Svaki poziv služio nam je za planiranje i dogovor – da se nađemo negde u određeno vreme.
Tinejdžeri danas i dalje, naravno, pronalaze načine da se zabave, ali je sve mnogo drugačije. Sa toliko igara, filmova, aplikacija i video snimaka da ih zabavljaju, oni ne čeznu baš toliko da izađu iz kuće kao mi.
3. Klinci danas nemaju sposobnost da se dosađuju
Kada je mojim prijateljima i meni bilo dosadno, nismo imali izbora osim da budemo kreativni. Vozili smo se biciklima po kraju, otišli u tržni centar i jeli picu dok nam ne pozli, smišljali igrice u dvorištu i upadali u nestašluke (ah…i velike nevolje!) jer … pa, „moglo nam se“!
Naravno, i deca danas rade neke prilično kul stvari, ali ništa kao mi dok smo odrastali. Oni mnogo više sadržaja imaju u svojim spavaćim sobama, skroluju kroz društvene mreže, proveravaju šta svi drugi rade i gledaju filmove na svojim telefonima.
Dosadno vam je? Nema razloga da vam bude dosadno kada imate pristup celom svetu na dlanu.
4. Tinejdžeri su stalno stimulisani
Ne samo da se deca danas retko dosađuju, već su skoro uvek i stimulisani. Njihovi mozgovi primaju gomilu informacija preko TikTok-a, Jutjub-a, Snepčeta, Instagrama i drugih aplikacija. Primećeno je da je najveći izazov naše dece borba protiv stalnog ometanja.
Činjenica je, digitalne tehnologije stvaraju generaciju sa kratkim rasponom pažnje koju lako ometaju stvari. I, lako je shvatiti zašto … nikada ne daju svom mozgu vremena da samo „bude“. Uvek su nečim zabavljeni i (pre)okupirani.
5. Klincima nedostaju društvene i komunikacijske veštine
Iako to možda nije univerzalni problem, mnogim tinejdžerima danas nedostaju ključne društvene (uključujući važne neverbalne društvene znakove) i komunikacijske veštine uglavnom zato što su (bez sopstvene krivice) proveli veći deo svog života u interakciji sa ljudima na mreži. Oni takođe uče da „odrastaju“ mnogo sporije nego prethodne generacije.
Ono što tinejdžeri ne shvataju je da im onlajn interakcija oduzima priliku da lično komuniciraju sa drugima, a to znači da ne usavršavaju svoje komunikacijske veštine. Kada koriste telefon u društvu kako bi se povukli iz razgovora, to neosporno negativno utiče na kvalitet odnosa koje grade. Manje interakcije sa prijateljima znači, nažalost, i više usamljenosti.
6. Briga da će ranjivi trenuci biti snimljeni i podeljeni na društvenim mrežama je stvarna
Sigurno da nije lako biti tinejdžer u današnjem svetu. Jedan lapsus u kafeteriji ili jedan epski promašaj na sportskom terenu i rizikujete da budete snimljeni i podeljeni (i verovatno da snimak postane viralan) na društvenim mrežama. Ovo je dovoljno da bilo kog tinejdžera učini zabrinutim i uplašenim.
Dodajte tome činjenicu da društveni mediji otvaraju vrata sajber maltretiranju i to je dovoljno da se svaki tinejdžer povuče.
7. Previše upotrebe mobilnih telefona/interneta može uzeti svoj danak
Ako ste ikada bili zabrinuti da vaš tinejdžer provodi previše vremena na mreži skrolujući, igrajući se ili pretražujući veb, niste jedini. Ispostavilo se da tinejdžeri provode u proseku 8,5 sati na ekranima dnevno.
Sve to vreme na mreži ima način da utiče na decu, uključujući gubitak sna, probleme sa mentalnim i fizičkim zdravljem, kašnjenje u učenju i socijalnim veštinama i mogući negativan uticaj na školski uspeh. Ali to takođe može izazvati oblik zavisnosti. Bilo bi neozbiljno ako ne bismo spomenuli opasnosti koje vrebaju s druge strane ekrana naših tinejdžera, takođe.
8. Pad samopoštovanja (posebno među mladim tinejdžerkama)
Prođite pored grupe tinejdžerki i šanse su da ćete videti (barem) nekoliko njih kako prave selfije i postavljaju svoje slike na svoje telefone. „Pogledaj me, svete! Zabavljam se sa svojim najboljim prijateljima!”
Naravno, to je zabavno, ali za mnoge tinejdžerke, to je više od bezopasne zabave, to je navika. Neprestano objavljivanje, upoređivanje, preuveličavanje i pokušaj da dokažu svetu da su slatki, moderni i popularni i da se zabavljaju mogu da slome samopoštovanje devojke (ili momka).
9. Koliko god da su povezani, mnoga deca se i dalje osećaju usamljeno
Kada smo bili u uzrastu našeg deteta, ako nismo nekome pozvonili na vrata, pozvali ga „uživo“ telefonom ili skočili na bicikl, onda bismo jednostavno ostajali kod kuće da sedimo i ne radimo ništa. Dakle, svi svom birali da krenemo van!
Naravno, bilo je trenutaka kada smo bili usamljeni. Ali današnja deca odrastaju u svetu gde slanje poruka, Snepčet, TikTok komentari i e-pošta zamenjuju ljudski, jedan na jedan kontakt. I oni sada mogu putem društvenih medija da steknu utisak da se svi njihovi prijatelji i poznanici zabavljaju, što može povećati njihovu usamljenost i osećaj izolacije.
„Zavisnost od tehnologije takođe može doprineti usamljenosti među tinejdžerima i mladim odraslim osobama“, što znači da što više vremena naša deca provode na mreži, potencijalno se mogu osećati usamljenije.
10. Mobilni telefoni i beskrajni prekidi i smetnje
Ne možemo sa pravom reći da nismo imali ometanja u odrastanju… na kraju krajeva, uključili bismo muziku i uključili slušalice na koje je bilo prilično teško učiti ili fokusirati se. Ali smetnje sa kojima se naša deca suočavaju DALEKO su gore od onoga sa čime smo se mi bavili. Naša deca su bombardovana stalnim smetnjama.
„Slanje poruka ili korišćenje društvenih medija pokreće sistem nagrađivanja mozga. Jednom kada tinejdžerski mozak poveže ponašanje sa tom nagradom, nastavlja da traži nagradu iznova i iznova. Zato će se tinejdžeri verovatno odlučiti za nagradu sa društvenih mreža kada bi trebalo da uče. Eto zašto ne mogu da se odupru želji da odgovore na poruke dok voze.
Tehnologija, mobilni telefoni, društveni mediji i aplikacije u izobilju su naša stvarnost i neizostavno – budućnost. Ne postoji način da sprečimo da naša deca budu uvučena u privlačnost svega što im nudi. (I, ima mnogo dobrih stvari koje se nude!)
Ali ono što možemo da uradimo je da ograničimo izloženost naše dece društvenim medijima i internetu, pažljivo pratimo njihovu upotrebu, blokiramo određene aplikacije i veb lokacije da bismo ih zaštitili i usvojimo mišljenje da su mobilni telefoni privilegija, a NE njihovo pravo. Zapamtite, roditelji, to je VAŠ mobilni telefon. Vi plaćate za to, što znači da imate potpunu kontrolu nad tim.
Štaviše, možemo podsticati (ili, ako moramo, zahtevati) da naša deca imaju ravnotežu u svojim životima. Naravno, u redu je provoditi vreme skrolujući kroz društvene mreže i strimovanje filma. Ali takođe moraju da imaju druge aktivnosti u svom životu koje ih ispunjavaju – vreme za porodicu, sport, klubove, hobije, prijatelje, društveni život i obilje zabave i avanture.
To je bitka koju naša generacija roditelja mora da vodi zajedno sa decom (što znači da moramo da budemo dobri uzori kada su u pitanju mobilni telefoni). Sa porodičnim pravilima, otvorenom komunikacijom, dogovorenim očekivanjima i postavljenim granicama, možemo dozvoliti da naša deca uživaju u svim neverovatnim prednostima koje njihovi mobilni telefoni, aplikacije i društveni mediji mogu da ponude dok imaju zdravu ravnotežu u svojim životima.
