Лела је радила у великој фабрици меса. Једног дана, када је завршила своју смену, отишла је у хладњачу да нешто провери и у моменту непажње врата хладњаче су се затворила и она је остала заробљена. Иако је викала и дозивала помоћ нико је није чуо јер су сви већ отишли кући, а хладњача је била изолована тако да нико није могао да је чује и да је био у близини. Остала је у овој прехладној просторији и знала је да неће дочекати јутро жива, ако је неко не пронађе.
Након неколико сати ова девојка већ је била скоро замрзнута и опраштала се од живота. Ипак, у једном тренутку врата је отворио ноћни чувар. Када је касније питала чувара зашто је дошао до хладњаче и отворио врата иако то није његова уобичајена рутина, он је објаснио: „Радим овде већ 35 година. На десетине запослених сваког дана излазе и улазе, али ти си једна од ретких која ме свако јутро и свако вече поздрави. Многи ме третирају као да не постојим. Данас када си дошла рекла си ми „Добро јутро, како сте?“ и насмејала се. Али након радног времена схватио сам да нисам чуо твоје „Довиђења, видимо се сутра“. Знао сам да нешто није у реду и зато сам кренуо у потрагу по фабрици. Тако сам те пронашао.”
Лекција: Третирајте све људе са поштовањем. Цените људе који умеју да причају са доктором наука, али и да буду љубазни са неким ко је у том тренутку на нижој позицији. Никад не знате шта ће бити сутра.