Direktor Prve ekonomske škole u Beogradu Milibor Saković govorio je za emisiju Jutro na Prvoj i tom prilikom razjasnio nekoliko važnih pitanja koja se tiču ocenjivanja, objasnio šta je formativno, a šta sumativno ocenjivanje, koja pravila važe kada je reč o žalbama na ocene, kao i zbog čega je zabranjeno da se kontrolni i pismeni zadaci nose kućama.
– Postoji formativno i sumativno ocenjivanje. Kod formativnog ocenjivanja nastavnik upisuje uspeh učenika, njegovo napredovanje (ili nazadovanje) i ono što učenik postiže. To sve piše u esDnevniku koji je kao pedagoška sveska. Roditelj tako ima pristup i ne mora da dolazi na otvorena vrata kod svakog profesora. Naravno, svaki nastavnik mora da definiše i otvorena vrata u toku godine, pa je i to način. Kod sumativnog (brojčanog) ocenjivanja, ako je usmeno ispitivanje u pitanju, obično se zapisuju postavljena pitanja, a kod pisanih provera ne moraju stajati pitanja već samo brojčana ocena. Svaka ocena mora biti definisana, odakle potiče – da li je pisana provera, aktivnost na času ili nešto treće. – rekao je Saković.
Formativna ocena je, kako je objasnio, upravo ono što se u poslednje vreme u medijima naziva „obrazloženje ocene“. Tu piše šta učenik treba da nauči, gde je problem, ako ga ima i slično.
Kada je reč o pismenim i kontrolnim zadacima, Saković kaže da je škola u obavezi da sve te provere čuva do 31. avgusta, odnosno do početka naredne školske godine.
– Zato ne postoji mogućnost da učeniku damo kontrolnu vežbu da odnese roditeljima na uvid, pa da onda vrati. Svaki kontrolni zadatak ostaje u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika. Jer u suprotnom, ako ih dajemo đacima da nose kućama, postoji mogućnost da se test zagubi, pa ako dođe do žalbe na ocenu ili na zaključnu ocenu, kako će taj nastavnik meni kao direktoru da dokaže da je to ta ocena? – objašnjava Saković.
On dodaje da roditelj zato ima pravo da dođe na otvorena vrata i svaku pisanu proveru zatraži na uvid. Izrada kontrolnih zadataka je, kaže on, jedan vrlo kompleksan posao za nastavnika. On mora da za svako pitanje koje osmisli odredi broj bodova koji će nositi, a onda i bodovnu skalu koja stoji na kraju testa – koliko poena je ocena 5, koliko 4, 3…
Saković smatra i da su sadašnja zakonska rešenja vrlo dobra i da ih ne treba menjati.
– Ocena se roditelju obrazlaže onda kad dođe do žalbe na ocenu, a to, kod nas u Prvoj ekonomskoj zaista nije čest slučaj. Možda jedna ili dve situacije u periodu od dve godine. Ako do žalbe na ocenu dođe, roditelji treba da znaju da je rok za tu žalbu tri dana od dana saznavanja ocene, osim za učenike završnih razreda gde je rok jedan dan. Dalja procedura je da direktor od predmetnog nastavnika traži izjavu, zatim sazivamo PP službu, odeljenjskog starešinu, sve sagledamo i odlučujemo da li se ocena poništava ili ostaje. Ako je reč o zaključnoj oceni, ona se vraća odeljenjskom veću na ponovno zaključivanje. – kaže Saković.