Директор Прве економске школе у Београду Милибор Саковић говорио је за емисију Јутро на Првој и том приликом разјаснио неколико важних питања која се тичу оцењивања, објаснио шта је формативно, а шта сумативно оцењивање, која правила важе када је реч о жалбама на оцене, као и због чега је забрањено да се контролни и писмени задаци носе кућама.
– Постоји формативно и сумативно оцењивање. Код формативног оцењивања наставник уписује успех ученика, његово напредовање (или назадовање) и оно што ученик постиже. То све пише у есДневнику који је као педагошка свеска. Родитељ тако има приступ и не мора да долази на отворена врата код сваког професора. Наравно, сваки наставник мора да дефинише и отворена врата у току године, па је и то начин. Код сумативног (бројчаног) оцењивања, ако је усмено испитивање у питању, обично се записују постављена питања, а код писаних провера не морају стајати питања већ само бројчана оцена. Свака оцена мора бити дефинисана, одакле потиче – да ли је писана провера, активност на часу или нешто треће. – рекао је Саковић.
Формативна оцена је, како је објаснио, управо оно што се у последње време у медијима назива „образложење оцене“. Ту пише шта ученик треба да научи, где је проблем, ако га има и слично.
Када је реч о писменим и контролним задацима, Саковић каже да је школа у обавези да све те провере чува до 31. августа, односно до почетка наредне школске године.
– Зато не постоји могућност да ученику дамо контролну вежбу да однесе родитељима на увид, па да онда врати. Сваки контролни задатак остаје у педагошкој документацији наставника. Јер у супротном, ако их дајемо ђацима да носе кућама, постоји могућност да се тест загуби, па ако дође до жалбе на оцену или на закључну оцену, како ће тај наставник мени као директору да докаже да је то та оцена? – објашњава Саковић.
Он додаје да родитељ зато има право да дође на отворена врата и сваку писану проверу затражи на увид. Израда контролних задатака је, каже он, један врло комплексан посао за наставника. Он мора да за свако питање које осмисли одреди број бодова који ће носити, а онда и бодовну скалу која стоји на крају теста – колико поена је оцена 5, колико 4, 3…
Саковић сматра и да су садашња законска решења врло добра и да их не треба мењати.
– Оцена се родитељу образлаже онда кад дође до жалбе на оцену, а то, код нас у Првој економској заиста није чест случај. Можда једна или две ситуације у периоду од две године. Ако до жалбе на оцену дође, родитељи треба да знају да је рок за ту жалбу три дана од дана сазнавања оцене, осим за ученике завршних разреда где је рок један дан. Даља процедура је да директор од предметног наставника тражи изјаву, затим сазивамо ПП службу, одељењског старешину, све сагледамо и одлучујемо да ли се оцена поништава или остаје. Ако је реч о закључној оцени, она се враћа одељењском већу на поновно закључивање. – каже Саковић.