Директор Земунске гимназије: “Тврдим да у Србији не постоји школа у којој је толеранција на насиље већа од 0 посто.”

Шеф одсека у Министарству просвете за унапређење људских и мањинских права Снежана Вуковић, директор Земунске гимназије Милош Бјелановић, психолог и професор на Филозофском факултету у Београду Александар Бауцал и председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић говорили су у емисији Четвртком у девет на РТС о томе какве мере ће се убудуће примењивати у школама и шта треба о томе да знају и родитељи и наставници, али и о могућим узроцима насиља у школама.

Вуковићева сматра да школа јесте безбедно место, и за децу и за наставнике, односно да је најбезбеднији део друштва у овом тренутку.

Директор Земунске гимназије уверен је да не постоји школа у Србији која се не бави спречавањем насиља.

“Тврдим да у земљи Србији не постоји школа која има проценат толеранције на насиље већи од нула.” – рекао је Бјелановић и додао да је велики проблем у процесу решавања насиља то што су процедуре о поступању компликоване и тешко примењиве.

Председница УСПРС Јасна Јанковић каже да није довољно променити подзаконске акте, већ је неопходно да се мења Закон. Јединица из владања, сматра, апсолутно не сме бити прелазна оцена.

“Она сада ништа не значи, јер дете са јединицом из владања прелази у други разред као да се ништа није десило, а јединицу је можда добио због трећег нивоа насиља”, указује Јанковићева.

Међу идејама које стижу радној групи за спречавање насиља је, наводи Бјелановић, предлог Друштва директора школа Србије, да ученици немају петицу из владања “по дифолту”, да се онда она евентуално смањује у току године.

– Однос ученика према друговима, раду, обавезама, професорима се вреднује и на крају месеца он добија оцену из владања, као и из сваког предмета. Рецимо, за прво полугодиште добиће три оцене, а закључна се изводи из тога.” – објашњава Бјелановић.

Професор Бауцал каже да је ситуација коју имамо резултат тога што деца виде насиље. Код куће слушају родитеље који се жале, наставнике такође. Примећују да се они осећају поражено.

– Ми као одрасли створили смо друштво које је засновано на насиљу, а сад хоћемо да школа као да је пала с марса каже деци – не, не, ми живимо у једном лепом свету. Школа је изгубила ауторитет јер је образовање изгубило ауторитет. Ако ви можете да купите диплому или да препишете доктарат, а да будете на водећим позицијама, деца то виде. Неколико студија показало је да наша деца, заједно с децом из Албаније, када их питате шта је најважније за успех у животу, њима је квалитетно образовање последње на лествици. То значи да они виде да се образовање не промовише. А ако се образовање не промовише, онда је и школа која им то даје у њиховим очима без ауторитета. А онда ни то дете није спремно да прихвати норме које та школа прописује.” – објаснио је проф. Бауцал.

“Озбиљна школа уз образовну функцију има и васпитну. То да ли ће поред мене проћи сто ученика не рекавши ‘добар дан‘ или ће њих 95 од 100 проћи поред мене и рећи ‘добар дан‘ – јесте утицај школе на васпитање. Треба активирати и родитеље да се прикључе, јер нам је циљ исти, а то је да произведемо младе, квалитетне, образоване људе”, закључује Бјелановић.

Извор: РТС / Зелена учионица