Direktorka škole: "A ja pitam roditelje kako je uopšte moglo da dođe do tetoviranja u srednjoj školi?"

Ova direktorka, istrajna je u svojoj nameri da učenice, ali učenike edukuje i ukaže im na osnovna pravila vaspitanja, te da ne mogu kojekakvi da dolaze u školu.- Moram priznati da su moji apeli urodili plodom. Od kad sam stavila taj natpis, krenula sam i sama u proveru po školi i učenici na to reaguju pozitivno. Sada kada dolazim u školu, ako me sretnu, a nose i neštu kraću majicu odmah se pravdaju : „Samo je malo skočila, izvinite, nije direktorka, kao što mislite“ i sve je nekako mnogo prirodnije, za razliku od stanja kakvo je bilo – objašnjava direktorka Nada Trifković i drago joj je što je ta tema ponovo u žiži janosti, jer, kako kaže, na taj način utiče ne samo na učenike, njihove roditelje, već i na druge škole da joj se pridruže u borbi protiv vulgarnosti koja se servira.Ona se, navodi, trudi da sve to okrene na šalu i tako ne bude bespogovorni autoritet, jer smatra da na taj način se ne može postići gotovo ništa, a na pitanje da li joj u njenoj inicijativi pomažu i profesori, nije baš optimistična.- U ovome sam najviše sama, nemam neku podršku profesora, jer često nisu voljni da se raspravljaju sa učenicima, da izbacuju pola odeljenja zbog neadekvatnog oblačenja – navodi direktorka i objašnjava dalje da je neretko i samo oblačenje profesora problem, te se susrećemo sa mladim profesorima koji dolaze u pocepanim farmerkama i koji često svoj govor potpuno prilagode učeničkom uličnom rečniku, pa se ne zna ko je profesor,a ko nastavnik. U tome izuzima, naravno, starije profesora, ali ni oni nisu istrajni u svemu tome.
– Učenicima nastavnik mora biti autoritet u određenoj meri. U redu je da se prilagodi, da bude prijemčljiviji učenicima, ali u ovom vremenu iskrivljenih vrednosti, neka granica mora da se postavi. Približiti se, a biti autoritet, tu negde između je prava mera – ističe direktorka koja ipak opravdava nastavnike, jer, kako kaže, nije vrelika razlika u godinama između nastavnika i profesora, oni su i dalje mladi i oni su u procesu učenja, uočava Nada Trifković.
Što se tiče roditenja, direktorka navodi da je većina podržava. Međutim tu nastaje apsurd.
– Ne znam kako me podržavaju, a šalju tako decu u školu. Pitam ih ja vide li oni svoju decu? To dolazi sa pirsinzima, direktno iz solarijuma, a da ne pričamo o tetovažama na provokativnim mestima. I kad ih pitam „što pokazuješ tu tetovažu?“ obično odgovaraju „pa napravila sam je da se vidi“. A ja pitam roditelje kako je uopšte moglo da dođe do tetoviranja u srednjoj školi? – navodi direktorka i dodaje da ona ne insistira na oblačenju iz srednjeg veKa, već samo na jednom pristojnom izgledu.
Navodi i da je došlo do određene uniformisanosti u izgledu omladine, te većina mladih izgleda potpuno identično i to je najveći problem.
Ono što je najveća želja ove direktorke je da se oblačenjem, kao jednim primerom vaspitanja svako od učenika sačuva dostojanstveno kako sebe, tako i instituciju, medicinski poziv i sopstveni pol.
Organizuju i druge akcije
Nada Trifković objašnjava da je približavanje učenicima jedan dugotrajan proces, te su oni organizovali više akcija, među kojima je i prevencija protiv vršnjačkog nasilja.
-Organizujemo jednom nedeljno debate, gde nam učenici pričaju o svim vidovima vršnjačkog nasilja, uključujući i verbalno. Najviše smo teškoća imali sa poverenjem učenika da nam nešto kažu. Vremenom smo i to stekli jer smo se potrudili da se postavimo u njihovu perspektivu – navodi direktorka i dodaje da se poverenje ostvaruje ostvaruje tako što se polazi od srži problema koje leži u nerazumevanju, pogrešno protumačenoj izjavi gde se kroz niz pitanja dolazi do razrešenja ko je žrtva, a ko je suštinski kriv. Na taj način, zaključuje da se stiče zajednički jezik poverenja u kojem nema ljutnje, već samo razumevanja.