На јучерашњем скупу подршке професорима Јовине гимназије родитељи ученика су јавно изнели своје захтеве упућене директору Радивоју П. Стојковићу и дали му рок од 7 дана да их испуни.
Окупљенима на овом скупу се прво обратио родитељ Вукашин Цицмил који је те захтеве и прочитао:
„Захтевамо да се сва деца врате у зграду Јовине гимназије где је грађевинска инспекција утврдила да само купола и свечана сала нису безбедне. Други захтев је повратак на наставу адекватних стручних сарадника и обезбеђивање квалитета наставног процеса. Такође, тражимо хитно успостављање рада свих органа школе – констутисање Савета родитеља и Ученичког парламента, сазивање наставничког већа и избор правог Школског одбора.“
Цицмил је коментарисао и нереаговање институција.
„Све надлежне инситуције, и световне и духовне – ћуте, праве се мртве и чекају да медвед оде, понекад прочкиље на једно око само да се увере да ли је медвед још увек ту и потом се врате у тиховање. Тиме допуштају најгору злоупотребу службеног полoжаја од стране државног службеника који води ову установу и кога сви ми плаћамо.“ – катао је Цицмил.
Своје излагање је завршио закључком да је директор нарушио углед школе, због чега су неки родитељи већ исписали децу из гимназије и замолио оне који то могу да прекину овај циркус.
Мирослав Николић, некадашњи ученик и стручни сарадник ове гимназије којем је Радивоје П. Стојковић био разредни старешина присетио се свог односа са њим.
„Он је тада веома позитивно утицао на моје васпитање и био је особа за дивљење која је школу повела у добром правцу. Међутим, ово што се касније дешавало испада из неких оквира за које сам икада поверовао да ћу видети.“ – казао је Николић.
Бивши ђак ове гимназије је константовао да садашње Стојковићево стање није добро, да му је понашање осионо и без поштовања саговорника и да таква особа не заслужује и нема право да води гимназију која има баштину знатно веће од његове.
Окупљенима се последња обратила професорка Рима Грујић, која је описала однос управе школе према њима.
„Ми се, као професори Јовине гимназије подразумевамо, али се дијалог са нама не подразумева, уместо разговора све се своди на притисак, уместо уважавање следи игнорисање, уместо сарадње покоравање. Али ми не пристајемо – не пристајемо на тишину, не пристајемо на страх.“
Она је закључила да неће препустити гимназију онима којима она није важна и свој говор завршила речима: „Живела Гимназија ’Јован Јовановић Змај!’“ уз громогласан аплауз присутних.
На крају, професори су најавили даље обуставе наставе, све док њихови захтеви не буду испуњени.