Први пут у српском образовању, ученик ће моћи да буде суспендован из школе на пет дана, владање ће се оцењивати од другог разреда, а угрожавање безбедности најстроже кажњавати. Разредне старешине добијају додатну повишицу, али и одговорнију улогу која подразумева озбиљније праћење рада и понашања својих ученика, и прављење такозваних ђачких досијеа.
Како ће све то у пракси функционисати? А како побољшати комуникацију са родитељима који су често проблем, јер не признају постојање проблема? Која се карика до сада показала као најслабија у ланцу борбе за нулту толеранцију насиља у школама и шта даље? На ова питања одговарали су гости емисије Сигнали, на РТВ1: Снежана Вуковић, шефица Одсека за људска и мањинска права у образовању у Министарству просвете, Дина Вучинић, чланица Градског већа Новог Сада за образовање Игор Милићевић, директор Основне школе „Никола Тесла“, и Душан Вуковић, психолог.
Према речима Снежане Вуковић, шефице Одсека за људска и мањинска права у образовању у Министарству просвете на променама у васпитном и образовном систему се ради већ две године и ускоро се очекује Павилник за поступање у кризним ситуацијама.
“Уз одговарајућу казну веома је важан и превентивни рад са ђацима како би децу научили томе шта је одговорност” рекла је Вуковићева демантујући да постоје такозвани досијеи за ђаке као то поједини медији наводе.
Додала је да једна мера, каква год она била, не може да промени ситуацију и да се на њој темеље промене у образовном систему, али она може да буде ” окидач” за друге.
Директор ОШ “Никола Тесла ” у Новом Саду Игор Милићевић је рекао да је улога наставника и разредног старешине веома важна и на њима ја да уз родитеље код деце развијају осећај за учење, толеранцију, различитост и стрпљење.
“Чекамо додатне правилнике и приручнике да их имплементирамо у васпитно образовни процес али старешина, предметни наставник или родитељ мора да пријави промене у понашању стручним сарадницима, педагогу и психологу, јер много фактора утиче на дечје сазревање и понашање” рекао је.
Према његовим речима, нису сви родитељи исти и док неки имају поверења у школски систем, има и оних који никако “не дају “на своје дете шта год оно у школи или око ње, учинило.
“Дисфункционалне породице дају лошије резултате у васпитању деце и често своје неуспехе приписују школи и наставницима, пребацујући тако одговорност са себе.” каже Милићевић.
Чланица градског већа Новог Сада за образовање Дина Вучинић је рекла да се борба против школског и вршњачког насиља у граду спроводи већ више од 10 година и да у тој борби сви треба да дају максимум.
“Родитељи су најслабија карика и поједини уопште не желе да сарађују са институцијама.” каже Вучинић уз напомену да је превентива најважнија и да Координационо тело свакодневно комуницира не би ли се спречиле немиле ситуације, те да свих 55 школа у Новом Саду има одговарајуће кадровске капацитете за васпитно образовни рад.
Морамо популарисати друге обрасце понашања и добро размислити када је реч о премештању деце из школе у школу. Тако се проблем не решава, закључила је Вучинић.
Психолог Душан Вуковић сматра да немамо довољно психолога и педагога чија улога је јако важна у образовно васпитном процесу.
Све више је поремећаја у понашању код школске деце, а родитељи углавном реактивно делују, тј. после неког инцидента, уместо да се баве превентивом.
Додао је да родитељи често узимају ствар у своје руке, што није добро, па зато треба што пре вратити ауторитет школе и просветних институција.