Prvi put u srpskom obrazovanju, učenik će moći da bude suspendovan iz škole na pet dana, vladanje će se ocenjivati od drugog razreda, a ugrožavanje bezbednosti najstrože kažnjavati. Razredne starešine dobijaju dodatnu povišicu, ali i odgovorniju ulogu koja podrazumeva ozbiljnije praćenje rada i ponašanja svojih učenika, i pravljenje takozvanih đačkih dosijea.
Kako će sve to u praksi funkcionisati? A kako poboljšati komunikaciju sa roditeljima koji su često problem, jer ne priznaju postojanje problema? Koja se karika do sada pokazala kao najslabija u lancu borbe za nultu toleranciju nasilja u školama i šta dalje? Na ova pitanja odgovarali su gosti emisije Signali, na RTV1: Snežana Vuković, šefica Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju u Ministarstvu prosvete, Dina Vučinić, članica Gradskog veća Novog Sada za obrazovanje Igor Milićević, direktor Osnovne škole „Nikola Tesla“, i Dušan Vuković, psiholog.
Prema rečima Snežane Vuković, šefice Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju u Ministarstvu prosvete na promenama u vaspitnom i obrazovnom sistemu se radi već dve godine i uskoro se očekuje Pavilnik za postupanje u kriznim situacijama.
„Uz odgovarajuću kaznu veoma je važan i preventivni rad sa đacima kako bi decu naučili tome šta je odgovornost“ rekla je Vukovićeva demantujući da postoje takozvani dosijei za đake kao to pojedini mediji navode.
Dodala je da jedna mera, kakva god ona bila, ne može da promeni situaciju i da se na njoj temelje promene u obrazovnom sistemu, ali ona može da bude “ okidač“ za druge.
Direktor OŠ „Nikola Tesla “ u Novom Sadu Igor Milićević je rekao da je uloga nastavnika i razrednog starešine veoma važna i na njima ja da uz roditelje kod dece razvijaju osećaj za učenje, toleranciju, različitost i strpljenje.
„Čekamo dodatne pravilnike i priručnike da ih implementiramo u vaspitno obrazovni proces ali starešina, predmetni nastavnik ili roditelj mora da prijavi promene u ponašanju stručnim saradnicima, pedagogu i psihologu, jer mnogo faktora utiče na dečje sazrevanje i ponašanje“ rekao je.
Prema njegovim rečima, nisu svi roditelji isti i dok neki imaju poverenja u školski sistem, ima i onih koji nikako „ne daju „na svoje dete šta god ono u školi ili oko nje, učinilo.
„Disfunkcionalne porodice daju lošije rezultate u vaspitanju dece i često svoje neuspehe pripisuju školi i nastavnicima, prebacujući tako odgovornost sa sebe.“ kaže Milićević.
Članica gradskog veća Novog Sada za obrazovanje Dina Vučinić je rekla da se borba protiv školskog i vršnjačkog nasilja u gradu sprovodi već više od 10 godina i da u toj borbi svi treba da daju maksimum.
„Roditelji su najslabija karika i pojedini uopšte ne žele da sarađuju sa institucijama.“ kaže Vučinić uz napomenu da je preventiva najvažnija i da Koordinaciono telo svakodnevno komunicira ne bi li se sprečile nemile situacije, te da svih 55 škola u Novom Sadu ima odgovarajuće kadrovske kapacitete za vaspitno obrazovni rad.
Moramo popularisati druge obrasce ponašanja i dobro razmisliti kada je reč o premeštanju dece iz škole u školu. Tako se problem ne rešava, zaključila je Vučinić.
Psiholog Dušan Vuković smatra da nemamo dovoljno psihologa i pedagoga čija uloga je jako važna u obrazovno vaspitnom procesu.
Sve više je poremećaja u ponašanju kod školske dece, a roditelji uglavnom reaktivno deluju, tj. posle nekog incidenta, umesto da se bave preventivom.
Dodao je da roditelji često uzimaju stvar u svoje ruke, što nije dobro, pa zato treba što pre vratiti autoritet škole i prosvetnih institucija.