Од пролећа ће бити уведе привремени модел комбинованог финансирања научних пројеката, који ће уважити специфичност друштвених наука, а у међувремену ће бити урађен нови конкурс и он ће важити од 2019. године.
Покушаћемо да нађемо најбољи модел финансирања науке, који ће бити одржив, али и подстицајан за истраживаче – најавио је јуче министар просвете Младен Шарчевић, представљајући планове министарства на чијем је челу за наредни период.
Он је рекао да је при крају план оптимизације школске мреже у Београду, која ће обухватити све образовне установе, од вртића до института, и која ће омогућити да се постојећи ресурси рационалније користе. Тиме ће се обезбедити око 4.000 нових места за предшколце, биће решени просторни проблеми Спортске гимназије и Политехничке школе, неких музичких и балетске школе, Биолошког и Географског факултета. Шарчевић је навео да се тражи решење за додатни простор Математичког, ЕТФ-а и ФОН-а, као и факултета у Крагујевцу и Чачку због планираног повећања уписних квота на ИТ студијске програме. Он је навео да ће већ у наредном упису бити повећан број буџетских места на ИТ програмима за 700 студената, а да ће две касарне – у Ниш и Новом Саду, за те намене бити додељене универзитетским центрима у овим градовима.
Министар је навео да ће новац из кредита Светске банке, вредног 50 милиона долара, бити утрошен за изградњу нових предшколских установа и да следи промена програма предшколског васпитања и образовања, у којој акценат треба да буде на раном развоју, а не на концепту чувања деце. Међу новинама у основном образовању, Шарчевић је најавио промену наставних планова и програма у циљу растерећења ђака, али и осавремењивања наставе.
Он је казао да ће од другог полугодишта у неким школама моћи да се уведу униформе, али није прецизирао да ли ће то бити обавеза. Од јануара стартују обуке за директоре чије школе су најлошије оцењене у екстерној евалуацији, а они са најбољом оценом (четворком) аутоматски ће добити лиценце. Министар наводи и да ће много пажње бити посвећено обукама наставника и подсећа да је у гимназијама већ почела он лајн обука за професоре осам предмета за примену стандарда постигнућа. У наредној години почиње и пилот пројекат дигитализације школа, у којем ће учествовати 200 образовних установа, а он предвиђа, између осталог, увођење електронског дневника, електронско издавање сведочанстава и вођење документације.
Као “круну” планираних активности Шарчевић наводи нова законска решења, која ће у марту бити разматрана у Скупштини Србије, а међу променама у системском закону најављује већу улога Министарства просвете као извршне власти, а смањивање надлежности неких тела, као што је Национални просветни савет.
Јавност у раду
Још једна новина се тиче обећане јавности у раду, па ће ускоро на сајту Министарства просвете бити објављени сви спорни случајеви – у којим установама су уведене привремене мере, где су разрешени школски одбори и због чега…Министар Шарчевић каже да то није “стављање на стуб срама” већ да јавност мора да зна шта се догађа у образовању, али и “сви који желе да раде коректно и поштено”.
Пише: В. Андрић
Извор: danas.rs