Pisanje sastava predstavlja veliki i težak zadataka velikom broju mališana. Međutim, postoje vežbice koje mogu da pomognu malom đaku da uspešno savlada i ovu prepreku.
Pisanje sastava nije stvar talenta ili nedostatak istog. Deca često pišu sastave tokom svog školovanja (posle svakog raspusta, za pismeni zadatak). Iako pisanje deluje kao lak zadatak, deci to predstavlja veliki napor i jednu od manje omiljenih aktivnosti. Neretko deca na pisanju sastava dobijaju loše ocene, iako su ostale dobre. Šta je, u stvari, problem? Kako pomoći malom đaku?
Evo nekoliko korisnih saveta za roditelje.
Pre pisanja sastava razgovarajte sa vašim detetom na zadatu temu. Ukoliko mu je potrebna pomoć (u pronalaženju reči ili konstrukciji rečenice), ohrabrite ga dodatnim pitanjima čiji će mu odgovori olakšati opisivanje, prepričavanje (Kako si se proveo/la? Gde si išao/la? Sa kim? Šta si radio/la? Šta ti se najviše dopalo? Kakvo je bilo vreme? Da li ti se desilo nešto smešno u toku raspusta? Da li svi ljudi provode raspust kao i ti ili svako drugačije? Kako? Kako bi voleo/la da provedeš sledeći raspust?). Objasnite mu da svaki sastav, kao i priča, treba da ima uvod (deo u kome se piše uopšteno o temi), razradu (u ovom delu se piše sve ono što dete/pisac želi da ispriča i podeli sa čitaocima) i zaključak – kraj (deo koji je kratak osvrt na temu i koji šalje određenu poruku ili se njime saopštava neka odluka). Npr. na temu: „Kako sam proveo zimski raspust“ dete u uvodu piše o tome šta je zimski raspust, kada se dešava, šta ljudi/deca rade na raspustu, u razradi piše o tome kako je ono provelo svoj raspust, sa kime, gde, da li se desilo nešto zanimljivo i šta se desilo, i na kraju, u zaključku, može pisati kako je doživeo svoj raspust kao i kraj istog. Tek kada usmeno prepričate zadatu temu, vaše dete može da počne sa pismenim prepričavanjem. Pre pisanja može i da nacrta važne događaje iz sastava (može nacrtati porodicu i putne torbe, ako je raspust proveo na skijanju može nacrtati planinu, sneg i decu kako se sankaju, skijaju, uživaju u zimskim igrama). Dozvolite detetu da samo izabere šta će da nacrta jer će tako lakše da napiše sastav opisujući ono što je nacrtalo.
U daljem tekstu ćemo vam dati par vežbi koje mogu pomoći detetu u pisanju sastava.
Opisivanje
Zadajte detetu jednu reč i tražite od njega da smisli što više prideva za zadatu reč. Npr. za reč DEČAK postavite pitanje: Kakav dečak može biti? Lep, pametan, dobar, loš, visok, nizak, glasan, nemiran… Zanimljivo je i da vi napišete neke prideve koji su retki u rečniku deteta ili odaberete neke koje ono ne zna. Zatim mu objasnite njihovo značenje i tražite od njega da smisli što više reči uz koje taj pridev može da stoji.
Reči istog/suprotnog značenja (sinonimi i antonimi)
Napišite što više prideva na malim papirima. U prvom krugu ove zanimljive igre možete smišljati što više reči istog značenja kao reč sa odabranog papira, a u drugom krugu smišljajte reči suprotnog značenja. Na taj način dete bogati svoj rečnik tako što pamti nove reči koje smislite zajedno.
Sklapanje rečenica pomoću ponuđenih reči
Napišite nekoliko rečenica, a zatim isecite papir tako da svaka reč bude odvojena od celine. Zadatak deteta je da spoji papiriće (reči) i sastavi rečenice. Sastavljene rečenice može da lepi na papir ili da ih prepiše na papir, a zatim da ih proširi dodavajući reči.
Proširivanje rečenica
Smislite dvočlanu rečenicu, a dete neka je proširi uz pomoć pitanja. Npr. Devojčica piše – kakva devojčica, kako/šta piše. Dete prvo odgovara na pitanja pojedinačno, a onda na oba objedinjujući ih u celinu (rečenicu). Na taj način rečenica je duža, a samim tim i detetov rečnik bogatiji.
Opisivanje slike
Izaberite neku jednostavnu sliku (npr. dečak liže sladoled i pored njega sedi pas). Prvo razgovarajte sa detetom o slici, postavljajte pitanja koja će mu olakšati da opiše sliku. Zatim od njega tražite da ono samostalno opiše sliku. Kada dete savlada opisivanje jedne slike, možete povećavati broj slika. Detetu možete da postavite zadatak da složi slike po hronologiji, a zatim da opiše dešavanja na slikama. Prvo neka ih opiše usmeno, uz vašu pomoć (ukoliko je potrebna), a zatim samostalno.
Opisivanje situacije
Dok šetate ili prilikom odlaska u kupovinu, na putu do škole, posmatrajte ljude i okolinu. Probudite maštu. Razgovarajte ko su ljudi koji vam idu u susret, ko bi mogli da budu, gde su pošli, čime se bave. Neka to bude vaša priča u kojoj će prolaznici biti glavni likovi.
Čitanje knjiga
Ponudite detetu neku zanimljivu knjigu koja nije u okviru obavezne lektire. Često deca odbijaju čitanje lektire iz razloga što im je to nametnuto, a ne stvar njihovog ličnog izbora. Možete otići do biblioteke i zajedno odabrati knjigu koju dete želi da čita. Čitajući knjige, dete bogati rečnik i razvija maštu.
Smišljanje priče
Napravite tri kategorije reči (likovi, zanimanja i mesto). Dete neka izvuče onoliko likova koliko želi da ima u priči koju smišlja i toliko zanimanja, kao i mesto koje će mu odrediti gde se priča dešava. Kada sve izabere preostaje mu samo da „pusti mašti na volju“ i smisli svoju interesantnu priču.
Pomozite svom detetu. Ukoliko nema dovoljno razvijen rečnik, nije usvojilo vremenske sekvence (pre, posle/ juče, danas, sutra, pre ili posle par dana), kao i prostorne (gde), ili određena gramatička i pravopisna pravila, pisanje sastava će mu predstavljati težak zadatak. Obratite se stručnjaku (logopedu, reedukatoru psihomotorike) kako bi otklonili svaku sumnju i, ukoliko postoji potreba, počnite na vreme sa tretmanom.
Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped