
Наша саговорница и детаљише.
– У првој недељи по почетку распуста, од 24. јуна, сви наставници су имали посла у школи око завршних испита. Већина је дежурала на самим испитима, а наставници седам предмета заступљених на малој матури потом су и прегледали тестове. Прегледачи су наредних дана и дежурали примајући жалбе родитеља, а да за то нису били додатно плаћени. После тога смо морали да уносимо у матичну књигу податке за сведочанства, да пишемо сведочанства или уносимо у рачунар оцене за њихово штампање. Добар део посла обавља се и код куће, јер у већини школа у Србији нема довољно рачунара за све наставнике – истиче Станковићева и додаје да то није случај са ОШ „Ћирило и Методије”.
У другој недељи летњег распуста наставници морају да спреме и одрже одељенска и наставничка већа, што подразумева рачунање просека сваког ученика, просечне оцене по предметима за целу школу и по одељењима, број недовољних оцена сваког ученика по предметима и у целини, број оправданих и неоправданих изостанака сваког ученика и одељења у целој школској години. Станковићева истиче да већина наставника то обавља у школи, а да поједини преписују податке из дневника и сређују просеке код куће. У трећој недељи, након поделе сведочанстава, морају се урадити глобални планови за наредну школску годину, јер их школски одбори морају усвојити до 1. јула. После тога наставници су ишли на обуку за пројектну наставу, која је, према речима Станковићеве, неким њеним колегама била одређена и у првим данима одмора.
– Годишњи одмор нам законски траје 20 радних дана и увећава се по основу стручне спреме, радног искуства и социјалних услова на просечних 29 радних дана. Због обима послова стручно усавршавање обично имамо током зимског распуста. А посебна је прича што просветни радници никада не могу да користе годишњи одмор у јуну или септембру, када су цене летовање повољније, и због ниских примања и не могу да оду на море. Београдске наставнике посебно вређа одлука неплаћања превоза за време годишњег одмора – истиче Станковићева.
Њена колегиница из унутрашњости Србије, која због могуће осуде не жели да буде именована, каже да је тачно да имају посла у току распуста, али искрено додаје да он готово никада не изискује осмочасовно седење за рачунаром. Наглашава и да наставници који просечно имају пет часова дневно у школи проводе око 4,5 сата. Али и истиче да прегледањем контролних и писмених задатка и припремом за предавања надокнађују она три сата која не седе у школи.
– Тако је бар са наставницима почетницима. Они искуснији већ све градиво имају у малом прсту и не морају баш толико да се припремају. Додуше, долазе нам нове генерације које живе у свету интернета, где виде много тога што ни ми не знамо, па им се морамо да прилагођавамо, истражујемо како бисмо одговорили на сва њихова питања – истиче искрена наставница и додаје да, када родитељ жели да поразговара о било чему са разредним старешином, он му је доступан на мобилни у свако доба дана и заказује разговоре у школи пре и после часова, такозвана отворена врата.
Драган Ресимић, директор ОШ „Рајак Павићевић” из Бајине Баште, наглашава да не почињу летњи одмори у свим школама у Србији у исто време и да су код њега наставници одсутни од 1. јула, а да се на посао враћају око 11. августа.
– У току целог распуста неко од нас је по пет-шест сати у школи јер родитељи умеју да дођу по уверења за дечји додатак, потврде да је ученик редован, преводнице за прелазак у другу школу… Све обнове просторија радимо лети, тако да сам свакодневно у контакту са локалном самоуправом и канцеларијом за јавна улагања. Ђаци су на распусту, не и наставници – изричит је Ресимић.
Он тврди да је Закон о државним празницима исти за све и да у току зимског и осталих распуста наставници немају ниједан дан одмора више од већине запослених у Србији.
– У току зимског распуста увек иду на стручна усавршавања, израђују планове рада и организују састанке на којима знања са семинара преносе на друге наставнике. На осталим распустима наставнике такође шаљемо на стручна усавршавања, тако да нису слободни ни дан више од осталих запослених у Србији – изричит је Ресимић.
Kakvi dva i po meseca.Ja sam morala da uzmem mesec dana neplacenog odmora , za vreme raspusta od 24 jula do 21 avgusta,a pre toga mi je bio godisnji odmor,da bih otputovala kod sina.