У току наредне школске године ученици у Србији ће имати јесењи, зимски, пролећни и летњи распуст, док ће у Војводини бити изостављен онај јесењи. Пошли смо трагом ове вести о четири распуста из школског распореда и у народу увреженог уверења да ђачке паузе увек значе и распуст за наставнике. Тим пре што су својевремено просветни радници били погођени изјавом премијерке Ана Брнабић да има и оних који проводе у учионици само три сата дневно а и њеним ранијим коментаром „да наставници имају месец дана зимског и два и по месеца летњег одмора”.
Чланица Уније синдиката просветних радника Јасмина Станковић одмах истиче да је то сасвим погрешно мишљење. Она тврди да су у току летњег распуста обавезе наставника веома велике. Ова наставница српског језика у београдској ОШ „Ћирило и Методије” истиче да су се ђаци распустили 14. јуна, а да су њихови наставници имали свакодневне обавезе у школи до 11. јула, када је и за њих званично почео годишњи одмор. Трајаће, каже, до 20. августа, када се поново враћају у школу, две недеље пре повратка ученика. Тада имају припремну наставу за поправне испите, одељенска и наставничка већа, тада морају да планирају и усклађују писмене задатке које ће ђацима давати у наредној години.
Наша саговорница и детаљише.
– У првој недељи по почетку распуста, од 24. јуна, сви наставници су имали посла у школи око завршних испита. Већина је дежурала на самим испитима, а наставници седам предмета заступљених на малој матури потом су и прегледали тестове. Прегледачи су наредних дана и дежурали примајући жалбе родитеља, а да за то нису били додатно плаћени. После тога смо морали да уносимо у матичну књигу податке за сведочанства, да пишемо сведочанства или уносимо у рачунар оцене за њихово штампање. Добар део посла обавља се и код куће, јер у већини школа у Србији нема довољно рачунара за све наставнике – истиче Станковићева и додаје да то није случај са ОШ „Ћирило и Методије”.
У другој недељи летњег распуста наставници морају да спреме и одрже одељенска и наставничка већа, што подразумева рачунање просека сваког ученика, просечне оцене по предметима за целу школу и по одељењима, број недовољних оцена сваког ученика по предметима и у целини, број оправданих и неоправданих изостанака сваког ученика и одељења у целој школској години. Станковићева истиче да већина наставника то обавља у школи, а да поједини преписују податке из дневника и сређују просеке код куће. У трећој недељи, након поделе сведочанстава, морају се урадити глобални планови за наредну школску годину, јер их школски одбори морају усвојити до 1. јула. После тога наставници су ишли на обуку за пројектну наставу, која је, према речима Станковићеве, неким њеним колегама била одређена и у првим данима одмора.
– Годишњи одмор нам законски траје 20 радних дана и увећава се по основу стручне спреме, радног искуства и социјалних услова на просечних 29 радних дана. Због обима послова стручно усавршавање обично имамо током зимског распуста. А посебна је прича што просветни радници никада не могу да користе годишњи одмор у јуну или септембру, када су цене летовање повољније, и због ниских примања и не могу да оду на море. Београдске наставнике посебно вређа одлука неплаћања превоза за време годишњег одмора – истиче Станковићева.
Њена колегиница из унутрашњости Србије, која због могуће осуде не жели да буде именована, каже да је тачно да имају посла у току распуста, али искрено додаје да он готово никада не изискује осмочасовно седење за рачунаром. Наглашава и да наставници који просечно имају пет часова дневно у школи проводе око 4,5 сата. Али и истиче да прегледањем контролних и писмених задатка и припремом за предавања надокнађују она три сата која не седе у школи.
– Тако је бар са наставницима почетницима. Они искуснији већ све градиво имају у малом прсту и не морају баш толико да се припремају. Додуше, долазе нам нове генерације које живе у свету интернета, где виде много тога што ни ми не знамо, па им се морамо да прилагођавамо, истражујемо како бисмо одговорили на сва њихова питања – истиче искрена наставница и додаје да, када родитељ жели да поразговара о било чему са разредним старешином, он му је доступан на мобилни у свако доба дана и заказује разговоре у школи пре и после часова, такозвана отворена врата.
Драган Ресимић, директор ОШ „Рајак Павићевић” из Бајине Баште, наглашава да не почињу летњи одмори у свим школама у Србији у исто време и да су код њега наставници одсутни од 1. јула, а да се на посао враћају око 11. августа.
– У току целог распуста неко од нас је по пет-шест сати у школи јер родитељи умеју да дођу по уверења за дечји додатак, потврде да је ученик редован, преводнице за прелазак у другу школу… Све обнове просторија радимо лети, тако да сам свакодневно у контакту са локалном самоуправом и канцеларијом за јавна улагања. Ђаци су на распусту, не и наставници – изричит је Ресимић.
Он тврди да је Закон о државним празницима исти за све и да у току зимског и осталих распуста наставници немају ниједан дан одмора више од већине запослених у Србији.
– У току зимског распуста увек иду на стручна усавршавања, израђују планове рада и организују састанке на којима знања са семинара преносе на друге наставнике. На осталим распустима наставнике такође шаљемо на стручна усавршавања, тако да нису слободни ни дан више од осталих запослених у Србији – изричит је Ресимић.
Чланица Уније синдиката просветних радника Јасмина Станковић одмах истиче да је то сасвим погрешно мишљење. Она тврди да су у току летњег распуста обавезе наставника веома велике. Ова наставница српског језика у београдској ОШ „Ћирило и Методије” истиче да су се ђаци распустили 14. јуна, а да су њихови наставници имали свакодневне обавезе у школи до 11. јула, када је и за њих званично почео годишњи одмор. Трајаће, каже, до 20. августа, када се поново враћају у школу, две недеље пре повратка ученика. Тада имају припремну наставу за поправне испите, одељенска и наставничка већа, тада морају да планирају и усклађују писмене задатке које ће ђацима давати у наредној години.Наша саговорница и детаљише.
– У првој недељи по почетку распуста, од 24. јуна, сви наставници су имали посла у школи око завршних испита. Већина је дежурала на самим испитима, а наставници седам предмета заступљених на малој матури потом су и прегледали тестове. Прегледачи су наредних дана и дежурали примајући жалбе родитеља, а да за то нису били додатно плаћени. После тога смо морали да уносимо у матичну књигу податке за сведочанства, да пишемо сведочанства или уносимо у рачунар оцене за њихово штампање. Добар део посла обавља се и код куће, јер у већини школа у Србији нема довољно рачунара за све наставнике – истиче Станковићева и додаје да то није случај са ОШ „Ћирило и Методије”.
У другој недељи летњег распуста наставници морају да спреме и одрже одељенска и наставничка већа, што подразумева рачунање просека сваког ученика, просечне оцене по предметима за целу школу и по одељењима, број недовољних оцена сваког ученика по предметима и у целини, број оправданих и неоправданих изостанака сваког ученика и одељења у целој школској години. Станковићева истиче да већина наставника то обавља у школи, а да поједини преписују податке из дневника и сређују просеке код куће. У трећој недељи, након поделе сведочанстава, морају се урадити глобални планови за наредну школску годину, јер их школски одбори морају усвојити до 1. јула. После тога наставници су ишли на обуку за пројектну наставу, која је, према речима Станковићеве, неким њеним колегама била одређена и у првим данима одмора.
– Годишњи одмор нам законски траје 20 радних дана и увећава се по основу стручне спреме, радног искуства и социјалних услова на просечних 29 радних дана. Због обима послова стручно усавршавање обично имамо током зимског распуста. А посебна је прича што просветни радници никада не могу да користе годишњи одмор у јуну или септембру, када су цене летовање повољније, и због ниских примања и не могу да оду на море. Београдске наставнике посебно вређа одлука неплаћања превоза за време годишњег одмора – истиче Станковићева.
Њена колегиница из унутрашњости Србије, која због могуће осуде не жели да буде именована, каже да је тачно да имају посла у току распуста, али искрено додаје да он готово никада не изискује осмочасовно седење за рачунаром. Наглашава и да наставници који просечно имају пет часова дневно у школи проводе око 4,5 сата. Али и истиче да прегледањем контролних и писмених задатка и припремом за предавања надокнађују она три сата која не седе у школи.
– Тако је бар са наставницима почетницима. Они искуснији већ све градиво имају у малом прсту и не морају баш толико да се припремају. Додуше, долазе нам нове генерације које живе у свету интернета, где виде много тога што ни ми не знамо, па им се морамо да прилагођавамо, истражујемо како бисмо одговорили на сва њихова питања – истиче искрена наставница и додаје да, када родитељ жели да поразговара о било чему са разредним старешином, он му је доступан на мобилни у свако доба дана и заказује разговоре у школи пре и после часова, такозвана отворена врата.
Драган Ресимић, директор ОШ „Рајак Павићевић” из Бајине Баште, наглашава да не почињу летњи одмори у свим школама у Србији у исто време и да су код њега наставници одсутни од 1. јула, а да се на посао враћају око 11. августа.
– У току целог распуста неко од нас је по пет-шест сати у школи јер родитељи умеју да дођу по уверења за дечји додатак, потврде да је ученик редован, преводнице за прелазак у другу школу… Све обнове просторија радимо лети, тако да сам свакодневно у контакту са локалном самоуправом и канцеларијом за јавна улагања. Ђаци су на распусту, не и наставници – изричит је Ресимић.
Он тврди да је Закон о државним празницима исти за све и да у току зимског и осталих распуста наставници немају ниједан дан одмора више од већине запослених у Србији.
– У току зимског распуста увек иду на стручна усавршавања, израђују планове рада и организују састанке на којима знања са семинара преносе на друге наставнике. На осталим распустима наставнике такође шаљемо на стручна усавршавања, тако да нису слободни ни дан више од осталих запослених у Србији – изричит је Ресимић.