У наредна две, најкасније три недеље, очекујем најјачи удар делта соја. Нажалост, много јачи него што смо очекивали. Не искључујем и мере које се неће свидети грађанима – смањење окупљања и рада угоститељских објеката, ноћних клубова. Основни циљ нам је да заштитимо животе и здравље људи, а то нема цену – речи су др Мирсада Ђерлека, државног секретара у Министарству здравља.
У Србији је вакцинисано 51,7 одсто пунолетних и ту као да се са вакцинацијом стало, бројка не мрда. Управо ће њено повећање бити једна од тема на наредној седници кризног штаба, каже др Ђерлек. Размишљања о томе како доћи до циља и подстаћи људе да заштите једни друге, али и себе иду у више праваца.
– Размишљамо и о лутрији и сличним подстицајима, а ускоро ћемо знати и да ли ће то бити у комбинацији с препорученом вакцинацијом за одређене категорије, али не бих ништа да прејудицирам – рекао је Ђерлек и додао да ситуација са вакцинисаним пацијентима постаје све озбиљнија.
Каже и да се ситуација погоршава, да је велики број невакцинисаних у болницама који завршавају и на респираторима, свакодневно више од 15 људи губи живот.
Вакцинација је сада препорука, али се размишља да за здравствене и просветне раднике постане обавезна.
– Размишљамо и о обавезној вакцинацији здравствених и просветних радника, а да ли ће се заиста одлучити на ту варијанту – видећемо. Једно је јасно – држава неће толерисати појединцима ако будемо у ситуацији да нам делта сој и уопште корона вирус још јаче запрети. Полазак деце у школу била је тема број један у овом тренутку, а следећи задатак је повећање броја вакцинисаних, без чега нема колективног имунитета и без чега само продужавамо агонију. Сигуран сам да ћемо наћи начин да то учинимо – рекао је и објаснио да постоје земље које су за одређене групације увеле вакцинацију као обавезу.
– У Француској је обавезна за здравствене раднике по одлуци председника Макрона, што је у складу са свим принципима и нормама, јер неће да дозволе да они заражавају пацијенте. И после те одлуке имали су још скоро 14 милиона вакцинисаних, иако су биле демонстрације – каже Ђерлек.
Убеђен је, каже, да ће се наћи модус како да дођемо до 70-80 процената вакцинисаних.
– А зар годину и по дана агоније у друштву, толико болесних, толико људи који су изгубили животе, притисак под којим је оштећено и ментално здравље нису довољни да сви засучемо рукаве и примимо прву и другу дозу, не разумем тих 42-45 одсто популације, зашто оклевају, шта још чекају?! Ако мисле да ће ово само да прође – неће! Морамо да покажемо колективну одговорност – наглашава Ђерлек.
За ковид пропусницама о којима се прича, каже, треба добро размислити да ли би дале резултате и да зато треба „сто пута мерити, а једном сећи“.
– Треба видети да ли ће то заиста дати резултате. Знате колико смо подстицајних мера дали и колико смо причали о мотивацији за вакцинацију па није дало резултате. Желимо да дођемо до модела који ће стварно дати резултате – његове су речи.
Наводи да у фебруару почиње давање четврте дозе и да ће се свака наредна давати на шест месеци.
– Многи који нису из медицине дају себи за право да дискутују о корони и вакцини, што ствара велику заблуду код грађана, а то нам уопште не треба. С друге стране, поштујем колеге, међу којима има и уважених професора, који причају о четвртој дози, али приоритет државе и здравственог система је повећање броја имунизованих. Вакцинисали смо свега 51,7 одсто пунолетних с обе дозе, али већ причамо о четвртој! Број један нам је да повећамо прву и другу дозу, одмах после тога је трећа за пацијенте који су приоритетни, којих је до 400.000, а болују од тешких болести праћених смањеним имунитетом. Иде и јесен с респираторним инфекцијама, па и грип који ће трајати до марта, а вакцина код таквих пацијената полако губи ефекат и мора им се дати трећа доза. Радује ме што већ имамо одличан одзив – око 200.000 грађана примило је трећу дозу – тврди.
Последњих дана све је више деце са средње тешким и тешким клиничким сликама.
– Кад отац и мајка нису вакцинисани, неће бити ни дете. Међутим, деца не само да су суперпреносиоци већ у неколико градова имамо озбиљан број заражене деце која на велику штету и жалост имају средње тешке, па и тешке клиничке слике. И Удружење педијатара је за вакцинацију деце старије од 12 година, која је одобрена и молим родитеље да заштите децу. Делта сој напада невакцинисане и ако у једном малом Тутину већ има 56 заражене деце, колико ћемо их имати у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу?! – пита се он.
Капацитети у болницама се пуне, кључно је да извучемо поуке из претходних
– Капацитети у Батајници су попуњени 50 одсто, тамо има још доста места. Али, као одговорна држава, увек рачунамо и на најгори сценарио јер корони не може да се верује, што нас је време научило.
Извор. Курур/Новости