Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић казала је за Euronews да је за сутра планиран нови састанак представника Владе и синдиката просвете, али да на том састанку неће бити понуђено више новца за плате од најављених 12 одсто повећања.
Између осталог и због тога што је Влада потписала протокол и обавезала се да ће почетну плату наставника изједначити с просечном платом у Србији до 1. јануара наредне године, а сада ипак одбија да потписано испуни, четири репрезентативна синдиката просветних радника најавила су нову обуставу рада и протест у Београду за 2. октобар. Поред испуњења договореног када је реч о плати, траже и измену Уредбе о коефицијентима, измену Кривичног законика по хитном поступку, као и исплату Новогодишњих награда запосленима у просвети.
Упитана да ли ће Влада Србије сутра на сто ставити више од оног што је до сада понудила, министарка је рекла нема пара за веће повећање од планираних 12 одсто.
„Више пара неће бити. Да ли ће се тражити нека решења, да се можда нешто дели у два три дела, то зависи од финансијских стручњака. Са повећањем од 12 одсто дошли смо да плата почетника буде 94 одсто просечне плате у Србији. Било је период када је било и испод 80 одсто. Што се пара тиче, пара више (од понуђеног) неће бити“, рекла је Ђукић Дејановић.
Министарка је најавила и наставак дијалога током 2025. године и додала да треба тежити циљу да се почетна плата наставника изједначи са просечном платом у Србији чим финансијска ситуација то дозволи.
Говорећи о измени Кривичног законика, што је такође један од захтева синдиката, министарка је рекла да од 1. октобра креће јавна расправа о његовој измени, а да се очекује да до краја године буде усвојен.
Ђукић Дејановић је подсетила и на то да законска регулатива у просвети не дозвољава потпуну обуставу рада, те да је могуће незадовољство исказати уз поштовање минимума процеса рада, што су у школи часови скраћени на 30 минута.
„Право сваког је да изрази незадовољство, али не на рачун деце која долазе тог дана у школу. Директор је у обавези да направи програм рада за њих од наставника који су ту.“, рекла је она.
Након протеста одржаног 16. септембра министарка је подсетила директоре школа на обавезу да воде евиденцију о броју наставника који су обуставили рад, као и да обезбеде минимум процеса рада. То су многи протумачили као позив да се праве спискови и застраше они који се буне. Министарка пак каже да није тако, те да би волела да види тог наставника ког је она застрашила.
„Волела да видим просветног радника кога сам застрашила тиме што сам подсетила директоре да морају организовати часове за децу која дођу у школу од оних наставника који су ту. Они морају знати које предмете нисмо покрили, који наставници нису дошли. Никакве спискове нисмо тражили ни Влада Србије, ни ја. Подсетили смо директоре на законску обавезу да морају организовати минимални процес рада“, рекла је она.
Министарка је за Euronews говорила и о актуелним програмима и преоптерећености ђака, као и о томе због чега су резултати на међународним тестовима махом лоши. Она је казала и да „многа знања не значе мудрост“.
„Програми до 2018. године су били преоптерећени садржајима који се брзо забораве. Тада је почела реформа програма за првог и петог разреда и све је завршено 2021. године. Завод за унапређење образовања и васпитања инсистирао је да се не мењају програми, него метод учења и да се стичу функционална знања.“, рекла је Ђукић Дејановић.
Додала је да се у Србији за образовање издваја слично новца као у осталим земљама региона, да нема дилеме у Влади Србије коме је овог пута требало дати највише новца, да су сви били јединствени да то буде просвета.