Научи је да спава сама!
Зашто још увијек лежиш крај ње, учи је да спава сама!? Зато што ми баш ту, у тих 5.5 мин пред сан, исприча три ствари лијепе које су јој се десиле.
Зато што се склупча уз мене, као кад је имала 4.5 мјесеца, а не 4.5 године.
Зато што су то ријетки тренуци кад не скаче, не виси с лустера, не покушава да буде бржа од саме себе.
Зато што ми увијек пред сан, без изузетка, каже “мајко, волим те”. Зато што још увијек може да ми заспи на грудима.
Зато што се некад успављивање претвори у засмијавање и то је концентрат среће на планети земљи.
Зато што кад заспи гледам је као да је видим први пут, као да је преда мном неко чудо, неко биће које има рјешење за све лоше ствари на свијету.
Зато што сам већ више од 1500 ноћи најпоноснија на биће у које расте.
Зато што су ти пољупци у њен уснули образ, тик испод ока, мој корјен, мој живот.
Зато што кад дише тако поред мене ја знам да сам нешто добро урадила.
Зато што већи дио свог живота неће хтјети да се мази као неко маче с мајком.
Зато што је живот пребрз, а “Нема света ни планете” успори све то бар на 10 мин.
Зато што немаш често у животу прилику да гледаш како спава љубав.
Нека ме.
Бранкица Раковић
Извор: Лоламагазин