Да ли је батина из раја изашла или би, да је ваљала, у рају и остала? То питање себи поставља већина младих људи, убрзо након што постану родитељи. Наука је, после ПЕДЕСЕТОГОДИШЊЕ (и бројевима 50 година) студије доказала да батине немају никакав позитиван ефекат на понашање детета. Штавише, могу изазвати сасвим супротан ефекат од оног који желимо да постигнемо.
У истраживању објављеном ове недеље, наводи се да су научници са Универзитета у Мичигену и Тексасу анализирали 75 истраживања спроведених током 50 година, а у која је било укључено чак 150.000 деце. Шта су открили? Укратко – батине нису ефикасна дисциплинска метода, немају баш никакав позитиван ефекат на понашање деце, већ напротив чине да се они, на дуге стазе понашају горе.
За ове анализе, као дефинииција батина узето је „ударање руком по задњици или екстремитетима”, или, другим речима, она врста батина коју многи родитељи сматрају прихватљивим. Према резултатима истраживања, деца која добијају батине склонија су томе да пркосе родитељима, склонија су агресији, потешкоћама у комуникацији, антисоцијалном понашању, мањим или већим психичким проблемима, као и томе да ударање користе као средство за самодоказивање.
„Иронија целе приче лежи у томе што многи родитељи ударају децу да би их научили да не буду агресивни! Тачније, кад деца постану нервозна и агресивна, онда следе батине. Тиме им само показују да се ударањем добија оно што желиш. То је оно чему их уче.” Каже аутор истраживања, Елизабет Гершоф.
Батине су једна од оних навика која се преноси с генерације на генерацију, а родитељи обично имају гомилу изговора зашто то раде.: „па то је само мало по гузи, шта ће му бити од тога”, „помаже кад су хитне ситуације”, „само тако можете научити мало дете које не разуме други језик”, „како да их научим да ме поштују” и оно надалеко чувено „и нас су тукли кад смо били деца, па шта нам сад фали?”
Сећам се батина које сам ја добијала у детињству и тога колико сам се због њих осећала бесно и немоћно, посрамљено и потпуно лишено сваког поверења према родитељима. Као резултат тога, кад сам одрасла себи сам обећала да никад нећу тући своју децу, али кад су батине нешто што је у вашем окружењу нормално, тешко је томе се одупрети. Било ми је потребно много воље, снаге и стрпљења да осмислим начин васпитања своје деце који би био ефикасан, али уз поштовање њихове личности.
Наравно, нико не може рећи једном родитељу како да васпитава своје дете, све док мере дисциплине не пређу у драстичне. Али, судећи по свему што смо кроз истраживања и искуство сазнали, и те како је вредно размотрити алтернативу батинама. Верујте, можете бити чврст и доследан родитељ, а да при томе никад не ударите своје дете. Не морате да их ударате да бисте им показали ко је главни.”