Како каже ново истраживање, није све у интелигенцији. Када се ради о успеху у школи, то није ни издалека довољно. Много више утицаја има личност и карактер детета него интелигенција.
Arthur Poropat, професор психологије на аустралијском Griffith University спровео је највеће истраживање до сада, које се бави везом између академског успеха и карактера особе. Он је сазнао да су особине личности појединца бољи показатељи академског успеха од резултата на тесту интелигенције. Ученици које краси савесност, отвореност и емотивна стабилност имају највеће шансе за успех у школи.
„Савесност се односи на ствари попут самоконтроле, остваривања постављених циљева, тежње за постигнућем” – каже Порпорат. “Али пронашао сам још два фактора од великог значаја за успех у школи – отвореност (за нова искуства и знања) која подразумева и машту, креативност и радозналост и емотивна стабилност (могућност емотивног прилагођавања и смиреност).”
Ученици које красе ове три особине прошли су боље на тестовима спроведеним у оквиру истраживања.
Да ли то значи да тестови интелигенције и нису толико значајни показатељи као што смо мислили? „Тестови интелигенције су увек били тесно повезани с образовањем и оценама, па самим тим се донекле могу користити као поуздан показатељ будућег академског успеха. То није никаква новост.” каже Порпорат. „Али, утицај карактера на учење и успех је истинско изненађење за истраживаче у овој области.”
Али, како ће наставници мерити и усмеравати карактер ученика? Наравно, не могу да спроведу анкету да би сазнали колика је савесност или отвореност код њихових ђака; Порпорат је открио и да ђаци који имају наведене карактеристике које наставници нису препознали, на његовим тестовима подједнако поуздано показују будући академски успех као и тестови интелигенције. Али, ако су њихови наставници уочили да код ђака постоји висок ниво отворености, емотивне стабилности и савесности, то усмеравали, код тих ђака је Порпоратов тест показао чак 4 пута већу прецизност у предвиђању будућег академског успеха.
У учионици, у пракси, то значи да би наставници требало да се потруде да препознају ђаке с овим карактеристикама и да их на посебан начин усмере како би они остварили пуни потенцијал.
Ово је добра вест како за родитеље, тако и за децу. Док је интелигенција урођена и не може се научити, карактер може да се формира кроз одрастање и да се на његов развој утиче.
Приредила: А.Ц.
Извор: Time
Pa i Kantova teorija coveku daje najveću vrednost i dostojanstvo, ne zbog inteligencije(tu postoje granice), već zbog moralne utemeljenosti.Zaista je presudno kakav je ko čovek, mada je i taj kvalitet u sustinskoj vezi sa racionalnošću, tj. umom.
Sutra se odrzava Decija olimpijada,dece sa posebnim potrebama u skoli ANTON SKALA. Hvala mojim kolegama pinjatarima sto su se odazvali da usrecimo decu iz cele srbije DONIRANO 16 PINJATA . Ova deca zasluzuju isto nasu paznju https://www.facebook.com/797098333657675/photos/a.799441400090035.1073741830.797098333657675/960108850689955/?type=1&theater