Као родитељи школараца барем једном у животу смо чули ону чувену жалопојку: „Домаћи задатак треба забранити!“ Гледајући та очајна лица, фрустрацију, па чак и бацање ранца на под – није да не схватамо своју децу како се осећају.
Све је већи број истраживања која показују: мало је доказа да домаћи задатак доноси некакву корист – барем пре средње школе. Када размислимо, после дугог радног дана, не бисмо желели да се вратимо кући са још радних обавеза – па зашто би онда деца тако нешто хтела?
Испоставило се да и наука подржава не само жалбе деце, већ и родитељски предосећај да домаћи задатак може донети више штете него користи. Које су то мане које има „култура домаћих задатака“? Да ли постоје здравији начини да подстакнемо децу да уче, а да притом не жртвујемо породично време или ментално благостање свих укућана? Прочитајте.
Размислимо још једном о домаћем задатку
Један од најгласнијих родитеља данашњице који позивају на промену је Данијела Галахер, мајка из Глазгова чији је вирални ТикТок клип — који сада има преко 1,7 милиона прегледа — изазвао жесток разговор о томе како приступамо домаћем задатку. Галахер је прогласила домаћи задатак „необавезним“ у њеном домаћинству — и док су јој многи родитељи аплаудирали, други су критиковали њен став као превише опуштен.
Галахер верује да домаћи задатак није неопходан за учење. Оно што јој је најважније је да њена деца имају времена да се опусте, играју и друже после школе. Приметила је да је давање слободе њеном сину да се одмори и напуни енергијом повећало његову независност и самопоуздање у учионици. Као одговор на критичаре који њен приступ називају „лењим“, Галахер указује на синовљев напредак: понекад мање рада заиста може помоћи деци да напредују.
Мало родитељске статистике о домаћем задатку
У једној онлајн анкети која је спроведена у Инстаграм заједници од 1,2 милиона пратилаца, одговори су одражавали помешана осећања у вези са домаћим задацима. Ево шта су родитељи рекли када су их питали: „Да ли мислите да домаћи задатак треба да буде опционалан?“
- 27% се сложило: „Да, већ постоји толико разлога за бригу“.
- 21% сматра „Не, помаже у учењу одговорности“.
- 51% је рекло: „Зависи од тога колико су деца стара“.
Ови подаци показују да иако постоји значајна подршка за факултативни домаћи задатак, многи родитељи и даље виде вредност у томе, у зависности од узраста и развојних потреба свог детета.
Утицај на ментално здравље
Истраживања, укључујући студије са Станфорда, показују да превише домаћих задатака може изазвати стрес, анксиозност, па чак и сагоревање. Средњошколци нису једини који осећају притисак, и деца у основној школи такође доживљавају стрес због великих оптерећења. Због физичке и емоционалне исцрпљености деце коју изазива домаћи, многи су се родитељи запитали: да ли заиста вреди радити домаћи задатак и по цену дечијег здравља?
Домаћи задатак или време за породично дружење
Родитељи попут Галахера тврде да домаћи задаци ометају и заправо онемогућавају да породица проведе квалитетно време заједно, и уз то чине да вечери током радне седмице буду стресније. „Угурати“ домаће задатке негде између вечере, купања и рутина пре спавања, често се чини немогућим. Уместо да помогну деци да уче, ови задаци могу створити напетост и оставити мало простора за разговор, повезивање, игру или само опуштање.
Да ли домаћи задатак заиста побољшава академски успех?
Истраживање о академским исходима
Постоји изненађујуће мало доказа да домаћи задатак подстиче академски успех млађих ученика. Истраживач Алфи Кон тврди да домаћи задаци у основној школи не показују никакву мерљиву корист, тј. да не доприносе толико да деца више уче. Уместо тога, ако би ученици фокусирано пратили наставу у школи — без терета домаћих задатака — то би им помогло да боље памте и да се значајније укључе у школски рад.
Ставити квалитет испред квантитета
Превише домаћих задатака може да преоптерети децу, што доводи до лоших навика у учењу и жеље да се искључе. Када ученици осећају да су затрпани задацима, учење се чини као обавеза, а не као нешто што би требало да подстиче њихову радозналост. Фокусирајући се на квалитет, а не на квантитет – дајући деци смислен посао током школских сати – наставници би могли да изазову више истинског интересовања и мотивације.
Школе мењају приступ домаћим задацима
Нове политике смањења домаћих задатака
Свуда у свету, посебно у Америци експериментише се са смањеним бројем задатака или чак са праксом без домаћих задатака. Школе на Флориди и Тексасу спроводе пилот програме који се фокусирају на учење током часова, дајући ученицима више времена да се опусте након школе. Многи наставници се залажу и за минимални домаћи задатак, посебно за млађе ученике, наводећи важност одмора и игре.
Које су алтернативе традиционалном домаћем задатку?
Уместо да гомилају задатке, неки наставници и учитељи усвајају учење засновано на пројектима и практичан рад на часу, како би подстакли ангажовање без додатног стреса. Ови приступи подстичу ученике да развију вештине критичког мишљења—и често дају боље резултате од традиционалних домаћих задатака. Стручњаци тврде да када су деца узбуђена због онога што уче, нестаје потреба за додатним задацима ван школе.
Зашто све више родитеља бира начин живота без домаћих задатака?
Подршка здравој равнотежи за децу
„Неструктурирано време“ је неопходно за креативност, друштвени развој и емоционално благостање. Многи родитељи одлучују да дају предност породичном времену и игри уместо домаћим задацима. Не ради се о избегавању учења – ради се о стварању простора за децу да истражују свет, одмарају се и расту на начине које радни листови и вежбање задатака унедоглед не могу да обезбеде.
Свака породица треба да нађе свој приступ
На крају крајева, свака породица има свој ритам. Нека деца успевају да постигну успех радећи класичне домаће задатке, док друга имају више елана кад су слободна да се опусте након школе. Политика „без домаћег задатка“ с правом наглашава слободно време у култури која цени прекомерни рад за децу – и одрасле. Слободно време код куће је важно за здраву равнотежу, посебно код деце млађег узраста.
Учење би требало да буде доживотно путовање које прати радозналост, а не свакодневна казна. Ако је домаћи задатак битка, разговарајте са наставницима из школе и укажите им на ове доказе.
Учење не би требало да иде на дечију штету. Време је да поново размислимо о томе како балансирамо школу и живот, дајући деци простор да се напуне енергијом– баш као што је одраслима потребно.
