Да ли сте знали да смо сви ми, тамо некад давно, на самом почетку, били суштински, есенцијално добри?
Експеримент са немачког института Макс Планк то и потврђује. У овом експерименту је група петнаестомесечних беба стављена у собу заједно са одраслом особом која се претварала да јој је потребна помоћ. Бебе су прилазиле повређеној особи, покушавале да јој помогну, спонтано, природно, не очекујући ништа за узврат. Али, када су аутори експеримента те исте бебе почели да награђују играчкама, њихова воља за помагањем је постепено слабила. Зашто? Награде су биле непотребне. Рођени смо добри. Када чинимо добра дела, то чинимо из личне сатисфакције а не да бисмо били награђени. Када смо за добро дело награђени, иако можемо задржати своје понашање (остати добри), губи се оно суштинско. Наиме, не чинимо ми добро да бисмо били добри другима, већ себи.
Шта се догодило са бебама из експеримента? Временом, сазревањем, бебе су постале – шта? Одрасле особе. Себичне одрасле особе, као што сте ви или ја. Како смо од дивних, племенитих беба постали овакви одрасли?
Допустили смо да нас убеде у нека погрешна уверења:
– Живот је стрес.
– Новац је важан.
– Медији могу бити замена за родитеље.
Размотримо свако од њих…
Живот је стрес.
На сваком кораку чујемо, али и ми сами упућујемо поруке да живимо у суровом свету, да због сталне опасности морамо увек бити на опрезу, да је “човек човеку вук” … Поверовали смо у негативно, понекад и без аргумената. А онда смо почели да учимо и нашу децу таквом животу.
Новац је важан.
Када се својевремено један аустријски милионер одрекао свог богатства и дао га у хуманитарне сврхе, појашњавајући да га новац не чини срећним, та вест се брзо проширила по свим светским медијима. Чуђење због његовог поступка потрајало је дуго јер смо навикли да се, скоро све може мерити или купити новцем. Постоји изрека : “праве ствари су увек бесплатне”. Заправо, оне су толико драгоцене да је њихова вредност непроцењива, самим тим, и бесплатна. Заиста, колико кошта здравље, загрљај, топла реч, друштво пријатеља или љубави вашег живота…?
Како научити дете реалности
Новац олакшава живот али не купује срећу. Сви они који то не знају, мислећи да ће им велике плате, куће и скупи аутомобили надокнадити смисао, само су тужне незналице које покушавају да новцем попуне унутрашњу несигурност. И не само то. Када једном навикну да своје потребе задовољавају или замењују материјалним, чим досегну жељену суму новца, одмах ће помислити како то није довољно и, налик хрчку на вртешци у кавезу, наставити да јуре кроз живот стално јурећи веће материјалне добити. Истовремено, она унутрашња празнина све више расте.
Медији могу бити замена за родитеље.
Док сте ви заузети борбом са животом који схватате као стрес и док сте у вечитој трци за егзистенцијалним или, можда, све већим материјалним добрима, ваша деца расту. Ви сте заузети па њих васпитава неко други. Када ви не стижете да се бавите својим дететом, када оно није или у вртићу или у школи, медији су преузели вашу улогу. Али, дете још увек не зна оно што се вама подразумева. Оно ће тек схватити да све што види на на ТВ-у не мора бити реално. Оно још увек не зна да су рекламе често направљене са циљем да код гледалаца подстакну поређење са вишим социјалним статусом, што изазива осећај инфериорности. Бројна истраживања потврђују да су жене у огромном проценту биле мање задовољне својим изгледом након гледања реклама за парфем или нови шампон у којима је приказана прелепа манекенка. Порука рекламе је јасна: купите баш овај производ и изгледаћете баш као ова манекенка. Такође, све суровији телевизијски садржаји утичу на агресију наше деце. На пример, истраживање споведено прошле године на Мичигенском универзитету показало је да је изложеност суровостима у ријалити програмима адолесцентне учинила агресивнијим. Свакодневне злобне опаске у шоу програмима као што су “X Фактор” и “Ја имам таленат”, на које гледамо са симпатијом јер смо се на њих, у огромној мери, сасвим навикли, показују колико постајемо бездушни.
Размислите, када бисте ви у мањој мери мислили и живели живот као стрес, када би вама лично новац био мање важан него што јесте, и када би се вашим дететом више бавили ви него различити медији, зар оно не би било веома другачије? Можда би било оптимистичније, ведрије, са више самопоуздања…?
Против мрака жмурење не помаже. Притисак вршњака, циљане маркетиншке кампање и презапослени родитељи главни су узроци пораста материјализма код деце. Тако вам се лако може догодити да ни не приметите, а да ваше дете има материјализам као основни модел понашања. У почетку се тешите, генерализујете, кажете себи: “Такве су данашње генерације, моје дете једноставно, само прати трендове…” Али против мрака жмурење не помаже. Суочите се. Да ли мислите да је у реду уколико ваше дете стално тражи нови модел телефона? Одбија ли да носи прошлогодишњи школски ранац, само зато што је прошлогодишњи? Да ли користи речник да нешто или неко, “просто, није у фазону…” Ваше попуштање пред овим првим знацима детету дају “зелено светло” за убудуће. Ако прећутите своје мишљење и дозволите деци да подлегну укусу већине, њихово праћење трендова ће се наставити. Уколико не поставите границе, шта ће вашу ћерку спречити да пред крај основне школе носи мајице које откривају пупак, надограђује нокте, извлачи праменове, а можда и без вашег знања, крајем основне или почетком средње школе, пожели понеки пирсинг… Размислите поново. Да ли је то оно што желите?
Како помоћи усамљеном детету
Зато, не жмурите. Делајте. Како?
Индивидуалност
Инсистирајте на индивидуалности свог детета уместо робовању трендовима или утицају већине. Охрабрите га да “буде своје”, чак иако је тада усамљено у свом друштву. Покажите му да је у реду имати сопствене снове, различите од других, и да уместо да скупља новац, може скупљати искуства, пријатеље, комплименте…
Једноставност доброте
Поједина истраживања потврђују да су адолесценти од којих су тражили да учине једно добро дело дневно постали мање депресивни. И ви се можете договорити са својим дететом да свакодневно једни другима приређујете мала изненађења добрих дела.
Захвалност
Развијте код детета (али и код себе) осећај захвалности. То ће и вама и њему улепшати живот и заштитити вас од глади да увек морате имати нешто више, јаче, боље, модерније. Познато је да особе које примећују ситне лепоте у свакодневици и умеју на њима буду захвалне, имају боља академска постигнућа, већи оптимизам и самопоуздање. За разлику од њих, она деца која срећу повезују са куповином и поседовањем материјалних ствари склонија су депресији и песимизму. Сам чин захваљивања је налик мишићу који се вежбом стално ојачава. Једна од једноставних вежбица које вам омогућују да вежбате захвалност јесте да редовно пишете своје “листе захвалности”. Научите томе и своје дете. Сваки пут када се осетите нерасположено, напишите једну такву листу. На пример, моја листа увек почиње именом мог детета. Затим, следе моје личне захвалности као што су: радујем се данашњем сусрету са пријатељицом, сунчан дан, имам све прсте на рукама, планирам да путујем у… А ви, ви ћете већ знати на чему, коме, зашто и колико дубоко сте ви захвални.
Коначно, шта значи реченица из наслова овог текста “Може ли се супа јести виљушком?”. Срећу могу да нам донесу управо они појмови, особе и искуства са наших “листа захвалности”. Новац је олакшица у животу али није и сам по себи довољан да нас учини срећним. Уосталом, све што се новцем може купити има сасвим ограничен рок трајања, јер ће и најновији телефон вашег детета ускоро постати стари. Зато је и ефекат задовољства нечим што је материјално, што нам је обезбедио новац, кратког даха. Покушавати да материјалним стварима попуните унутрашњу несигурност (своју или свог детета) или да купите срећу, исто је као да виљушком једете супу. Не може. Немојте губити време. Проведите то време у хармонији и дружењу са дететом и будите захвални на томе. Лековито је, драгоцено је, спасоносно је.
Јелена Холцер
Извор: http://www.lovesensa.rs/