Ženski princip je princip normalnosti i porodice. Muškarci su pripadnici kulta ideja. Oni su zarad ideja spremni da bombarduju gradove ili zidaju mostove. Žene ne funkcionišu na taj način – one stavraju sopstvene krugove, odnose. U knjigama „Ženski mozak“ i „Muški mozak“, na primer, navodi se da je muški mozak kvalitativan: on ide po prioritetima i rešava stvari od najkrupnije do najsitnije. Za žene je sve istog reda važnosti, kažu da je to mozak poena, a svaka pažnja, svaki gest jedan je poen. Pri tome je potpuno nebitno koji je i koliki gest. Bilo da se radi o kupovini stana ili poklonjenoj ruži – to je jedan poen.
Žene su superiorna bića jer su u suštini svega. Žene biraju za koga će da se udaju, a kažu da se udaju za uspešne muškarce ne toliko zbog sebe koliko da bi obezbedile uspešne očeve za svoju decu. Na taj način stvaraju kontinuitet. Svojim ponašanjem one uslovljavaju i ponašanje muškaraca, jer oni sve rade zbog žena, a to usput začine velikim idejama koje su u suštini besmislene. Muškarci koji u sebi nemaju taj ženski princip, nemaju nežnost i ne znaju da zaplaču zapravo su prilično opsani. Oni su spremni da žrtvuju i sebe i druge.
Problem je što vlada suštinsko nerazumevanje između muškaraca i žena: one misle da je važno kako izgledaju, a to je potpuno nebitno jer mi celoga života tražimo svoju drugu polovinu, dušu koju ćemo prepoznati kao deo svoje, pri čemu je sasvim nebitno telo koje je nosi.
Dok čovek radi, funkcioniše, oko njega su ljudi koji ga cene i možda vole, ali suštinski zavise od njega. To nije prava emocija, niti merilo njegove veličine. Zato se veličina čoveka meri i brojem ljudi koji ga se sećaju. Važno je koliki trag ostaviš na drugim ljudima. Kao što ja u sebi nosim ljude kojih davno nema, ali su mi mnogo značili jer su prepoznali kvalitet u meni i pomogli mi, tako se trudim da i ja u drugima prepoznam kvalitet i pomognem im. Nije beznačajno nastaviti da živiš u drugom čoveku.
Dr Branimir Nestorović za magazin lovesensa.rs