У свету где се просечно дете први пут сусреће са паметним телефоном већ на почетку основног школовања, а профил на друштвеним мрежама прави са 13, важно је разумети како дигитални свет обликује најрањивије међу нама. Истраживања психолога Џонатана Хајдта откривају забрињавајући тренд: алгоритми друштвених мрежа НИСУ неутрални посматрачи нашег понашања, већ софистицирани системи који препознају и експлоатишу људске слабости, посебно код девојчица.
Машина која чита несигурност
Хајдтова истраживања показују да алгоритми друштвених мрежа раде као психолошки „профајлери“ који непрестано анализирају наше понашање. Један од најшокантнијих примера је начин на који алгоритми препознају несигурност код младих девојака. Када девојчица направи неколико селфија узастопно, затим их обрише јер није задовољна како изгледа, алгоритам то тумачи као знак несигурности везане за физички изглед.
Ова информација се не губи у дигиталном простору – напротив, постаје основа за циљано рекламирање!
Алгоритам ће тој истој девојчици почети да приказује рекламе за производе за лепоту, апликације за уређивање фотографија, дијете или чак естетске процедуре. Оно што је требало да буде приватни моменат сумње у себе, постаје комерцијална прилика.
„Алгоритми не само да реагују на оно што објављујемо, већ и на оно што не објављујемо“, објашњава Хајдт. „Сваки избрисани селфи, сваки дужи поглед на туђу фотографију, сваки лајк који дамо – све то говори алгоритму ко смо и како на нас може да утиче.“
Почетак спирале: Раније него што мислимо
Погрешно је мислити да се проблеми са самопоуздањем везани за друштвене мреже јављају тек у пубертету. Истраживања показују да се први знаци могу приметити већ код девојчица од 9-10 година које користе платформе наизглед „безбедне“ за децу.
Чак и на платформама као што је ТикТок, где је садржај наизглед забаван и безазлен, алгоритми прате које видео-клипове дете највише пута погледа. Ако се девојчица задржава на садржају о мршављењу, шминкању или трансформацијама, алгоритам ће јој почети да приказује више таквог садржаја, поступно је уводећи у свет где је физички изглед примарна вредност.
Др Хајдт упозорава: „Оно што родитељи често не разумеју је да њихова девојчица не мора да тражи проблематичан садржај. Алгоритам ће га пронаћи за њу, на основу најситнијих сигнала о томе шта је заинтересује.„
Анатомија дигиталног напада на самопоуздање
Друштвене мреже стварају оно што психолози називају „перфектна олуја“ за развој проблема са самопоуздањем код девојчица:
Константно поређење – За разлику од ранијих генерација које су се поредиле са вршњацима из своје околине, данашње девојчице се пореде са милионима савршених слика из целог света. Инстаграм и ТикТок инфлуенсерке постављају немогуће стандарде лепоте, често уз помоћ филтера, професионалног осветљења и едитовања.
Квантификација популарности – Лајкови, коментари и пратилци постају нумеричка мера вредности. Девојчица која добије 50 лајкова може да се осећа мање вредно од оне која добије 500, иако је тај број често више ствар алгоритма него стварне популарности.
Страх од пропуштања (ФОМО) – Алгоритми намерно стварају осећај да се нешто важно дешава без нас. Девојчице често осећају да морају константно да буду онлине како не би „пропустиле“ нешто важно.
Дигитално вршњачко насиље – Анонимност и дистанца које пружају друштвене мреже чине да коментари буду посебно окрутни. Једна негативна порука може да остави дубље трагове него месеци позитивних коментара.
Физиологија дигиталног стреса
Оно што чини ситуацију још алармантниијом је то што утицај друштвених мрежа на девојчице није само психолошки – он је и физиолошки. Истраживања показују да константно коришћење друштвених мрежа доводи до:
– Повећања нивоа кортизола (хормона стреса)
– Нарушавања циклуса спавања
– Смањења концентрације допамина, што може довести до депресије
– Повећања анксиозности и панике
„Мозак адолесцента, а посебно девојчица, још увек се развија у деловима који су одговорни за контролу импулса и емоционалне регулације“, објашњава др Хајдт. „Алгоритми то експлоатишу, стварајући зависност у тренутку када је мозак најрањивији.
Стратегије заштите: Како преузети контролу
Борба против алгоритама није немогућа, али захтева свесност и стратегију:
Едукација о алгоритамима – Девојчице треба да разумеју како функционише технологија коју користе. Када разумеју да им се садржај не приказује случајно, већ је биран да изазове одређену реакцију, могу да развију критичко мишљење.
Контрола садржаја – Уместо да се чека да алгоритам „открије“ интересовања, треба свесно пратити профил који промовише позитивне вредности.
Дигитални детокс – Редовно узимање пауза од друштвених мрежа, почевши од неколико сати па до целих дана. Ово помаже да се прекине циклус зависности.
Фокус на реалност – Подсећање на то да оно што видимо на друштвеним мрежама није увек стварност. Разговор о филтерима, едитовању и томе како се праве „савршене“ фотографије.
Јачање самопоуздања офлајн – Подстицање активности које граде самопоуздање у реалном свету – спорт, уметност, волонтирање.
Улога родитеља и друштва
Родитеље често паралишу две крајности: потпуна забрана технологије или потпуно препуштање детету да се само снађе. Оптимално решење је у томе да се постане „дигитални ментор“ који ће дете водити кроз сложеност онлине света.
„Не можемо да изолујемо децу од технологије, али можемо да их научимо да је користе свесно и критички“, савјетује др Хајдт. „Кључ је у томе да разумемо да су алгоритми дизајнирани да буду адиктивни, па морамо да будемо једнако свесни и стратегијски у нашем приступу.“
Школе такође имају улогу у дигиталној писмености. Предмети о медијској писмености и критичком мишљењу треба да буду део основног курикулума, јер девојчице често знају како да користе технологију, али не разумеју како технологија утиче на њих.
Будућност дигиталног одрастања
Истраживања др Хајдта и других психолога јасно показују да тренутни модел друштвених мрежа није компатибилан са здравим развојем девојчица. Потребне су системске промене – од регулације алгоритама до едукације родитеља и васпитача.
До тада, наша одговорност је да заштитимо најрањивије. То значи да разумемо како функционише технологија коју наша деца користе, да будемо присутни у њиховом дигиталном животу, и да им помогнемо да развију унутрашњу снагу која ће им омогућити да се одупру алгоритмима који желе да експлоатишу њихове несигурности.
Девојчице заслужују да одрастају у свету где њихова вредност није одређена бројем лајкова, већ њиховим карактером, талентима и доприносом свету. Наш задатак је да им помогнемо да тог света створе, без обзира на то колико алгоритми покушавају да их убеде у супротно.