Dalekovidnost je kada jasno možete videti stvari koje su prilično udaljene od vaših očiju, a one stvari koje su vam blizu vidite mutno. Stručni naziv za dalekovidnost je hiperopija, a prema određenim istraživanjima koja je sproveo Američki institut za zdravlje očiju, od hiperopije pati 5-10% Amerikanaca. Kod nas je hiperopija poznata i kao dioptrija plus.
Da biste što bolje razumeli dalekovidnost veoma je važno da razumete kako normalno oko funkcioniše. Dva dela oka su odgovorna za fokusiranje, a to su rožnjača i sočivo. Rožnjača je providni, prednji deo oka, a sočivo je struktura koja se nalazi unutar oka i menja oblik u zavisnosti od toga kako se oko fokusira na predmet.
Rožnjača i sočivo funkcionišu zajedno da bi savijali i prelamali svetlost. To svetlo se zatim fokusira na mrežnjaču koja se nalazi na zadnjem delu očne jabučice i prima vizuelne informacije koje šalje do optičkog nerva koji ih prenosi sve do mozga i to je način na koji mi vidimo sliku.
Uzroci dalekovidnosti
Savršeno oblikovano i zaobljeno sočivo dozvoljava nam da vidimo savršeno jasnu i fokusiranu sliku, ali ako je rožnjača drugačijeg oblika vaše oko neće fokusirati sliku na pravi način. Dalekovidnost ima razne stepene koji zavise od sposobnosti oka da se fokusira na predmete koji se nalaze u blizini. Ako jasno vidite samo predmete koji su jako udaljeni od mesta na kom stojite to znači da ste ozbiljno dalekovidni.
Rožnjača koja je ravna može biti uzrok koji ukazuje na postojanje dalekovidnosti, a možete biti dalekovidni i ako je očna jabučica kraća nego što bi trebalo da bude jer to uzrokuje da se svetlost fokusira iza mrežnjače, umesto na samoj mrežnjači kako bi trebalo.
Isto tako dalekovidnost je u većini slučajeva nasledna i ako su vaši roditelji imali ili imaju dioptriju plus sve su prilike da ćete je imati i vi ili vaša deca.
Lečenje hiperopije
Kad je u pitanju lečenje dalekovidnosti koja nije staračka dioptrija, postoje tri načina kako je možete lečiti, a to su: naočare, laserska operacija oka ili kontaktna sočiva. Nakon što vam oftalmolog potvrdi dalekovidnost posle svih obavljenih pregleda, objasniće vam i koje su, za vas, najbolje opcije i zašto.
Dioptrija plus kod dece
Deca se rađaju dalekovida i kako rastu tako im se razvija i vid što znači da dalekovidnost opada sve dok u potpunosti ne nestane, do adolescentskih godina. Ukoliko dalekovidnost do tad ne nestane, sve su prilike da će dete biti dalekovidno ceo život. Sposobnost fokusiranja kod dece je veća nego kod odraslih i uglavnom je dovoljna da nadoknadi slabu dalekovidnost te omogući da dobro vide i predmeti koji su blizu. Uprkos tome ako se dete mora baš potruditi da se fokusira na predmet može doći do naprezanja, a naposletku i do glavobolje.
Kako prepoznati dalekovidnost kod dece?
Deca uglavnom nisu svesna da imaju neki problem sa vidom i zato morate obratiti pažnju na znakove koji bi mogli ukazati na to da problem postoji. Ukoliko primetite neke od sledećih simptoma obavezno odvedite dete na pregled kod oftalmologa:
- Glavobolje
- Endotropija – strabizam kod kojeg je jedno oko okrenuto ka unutra. Može se u potpunosti ili delimično ispraviti.
- Bol u očima, peckanje i suzenje koje podstiče dete da trlja oči, žmirka ili mršti čelo.
- Problem sa čitanjem i pisanjem.
Kad su deca u pitanju, nije uvek neophodno ispravljati dalekovidnost. Najčešći tretman kojim se leči dioptrija plus kod dece je optička korekcija naočarima. Ukoliko je dioptrija za uzrast deteta jako velika i uzrokuje navedene simptome, u tom slučaju će korekcija biti neophodna. U zavisnosti od uzrasta deteta i koliko je sposobno da sarađuje mogu se koristiti i kontaktna sočiva koja dete može koristiti za sportske aktivnosti ili u slučajevima anziometropije, značajnoj razlici u gradaciji očiju.
Da li se dalekovidnost može lečiti prirodnim putem?
Jedan od najvećih problema kod stanja dalekovidnost jeste što ponekad dolazi bez ikakvih simptoma što znači da može proći dugo vremena da se uopšte ne tretira. Iako su naočare, sočiva ili operacija jedine stvari koje će vam pomoći da bolje vidite, postoje neke navike koje možete promeniti, a koje će vam pomoći da utičete na uzroke nastanka dioptrije plus.
Za početak, veoma je važno da u organizam unosite dovoljno vitamina i minerala, antioksidanata, masnih kiselina i da pijete dovoljnu količinu vode tokom dana.
Pored pravilne ishrane za zdravlje vaših očiju je veoma važno da se dovoljno odmarate tokom dana. Za razliku od ostatka tela, oči rade non-stop. Ako vas noge zabole, sigurno ćete sesti ili leći kako biste se odmorili, ako vas bole ruke, opustićete ih, ali kad su nam umorne oči mi uglavnom nastavimo da ih koristimo. I zato je veoma važno da tokom dana uzimate kratke pauze i jednostavno odmarate oči.
Dr Vilijam Bejts je bio američki oftalmolog koji je osmilio vežbe za jačanje mišića očiju koje će vam, takođe, pomoći za zdravlje očiju.
Tokom prve vežbe potrebno je da dlanovim prekrijete oči, ali da ih pre toga protrljate kako biste ih ugrejali. Nakon toga stavite dlanove na oči da napravite potpuni mrak, ali da ne pravite pritisak na oči. Duboko udahnite, opustite se i koncentrišite se na tamu. Ovu vežbu ponavljajte svakog dana, najmanje 10 minuta.
Druga vežba podrazumeva da se fokusirate na neki predmet koji je udaljen, to može biti drvo preko puta ili stolica koja se nalazi na drugom kraju prostorije. Nakon toga se njišite sa jedne strane na drugu dok vam je fokus konstantno na istom predmetu. Dok radite ovu vežbu veoma je važno da trepćete kako bi oči ostale vlažne.
Kad smo kod treptanja, ne zaboravite da trepćete kada radite neke stvari za koje vam je potreban poseban fokus, kao što je rad za računarom, jer treptanje rehidrira oko i daje mu privremeni odmor.
Autor: mr sc. dr Bojan Kozomara, oftalmolog