Bebe se u Srbiji sve češće rađaju s anomalijama srca, centralnog nervnog sistema, bubrega i urogenitalnog sistema, a prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, oko 2.000 dece godišnje rodi se s urođenim poremećajima, uključujući i mrtvorođenu decu.
Foto: M. Ilić / RAS Srbija
Akademik profesor dr Nebojša Radunović, načelnik Odeljenja za humanu reprodukciju u GAK-u u Višegradskoj, leči bebe dok su još u maminom stomaku! Zahvaljujući fetalnoj hirurgiji i spretnim rukama ovog doktora, mnogim bebama pružena je šansa za život.
– Anomalije kod beba u današnje vreme nisu retke, ali ni tako česte. Mnoge generacije dramatično su izložene problemima nakon bombardovanja, a osiromašeni uranijum uticao je na procenat malignih oboljenja i poremećaja čak i kod beba u stomaku. Danas imamo jednu bebu na 100 kod koje je neophodno uraditi hiruršku intervenciju, dok su znatno češći endokrini poremećaji koji zahtevaju terapiju lekovima – objašnjava dr Radunović.
Prema njegovim rečima, fetalna medicina u Srbiji svakim danom sve više napreduje, ali uprkos stručnjacima, nedostatak opreme nas sputava da budemo pri samom vrhu u ovoj oblasti.
– Najčešći problemi kod kojih je neophodna hirurška intervencija kod beba u stomaku su opstrukcija mokraćovoda i uretre, problemi vezani za digestivni trakt, pluća, srce, ciste na jajnicima, ali i pojedini tumori. Sve te anomalije mogu da budu fatalne po bebu, a moj zadatak je da ona preživi u trbuhu majke do termina porođaja, nakon čega se može operisati i klasičnim metodama – kaže naš sagovornik.
Krišom sam radio preglede na ultrazvuku, dok su mi babice čuvale stražu, sve dok jednog dana nisam razotkriven dr Nebojša Radunović
Doktor objašnjava da je cela ova oblast medicine krenula s početkom primene ultrazvučnih aparata.
– Ultrazvuk zaključan u sobi u Višegradskoj bio je jedina mašina te vrste u bivšoj Jugoslaviji i tada ga je koristio isključivo načelnik. Mene je radoznalost naterala da počnem da koristim taj aparat. Krišom sam radio preglede, dok su mi babice čuvale stražu, sve dok jednog dana nisam razotkriven – priča uz osmeh profesor Radunović.
A prvi aparati za ultrazvuk nisu imali pokretnu sliku, te je bilo teško uraditi bilo kakvu intervenciju na fetusu. Nakon što su ga „uhvatili na delu“, nadređeni su profesoru dali zadatak da izabere najbolje aparate koji će se koristiti u svrhu lečenja. Nekoliko godina kasnije, klinika dobija tada najkvalitetniji ADR (Advanced Diagnostic Research) ultrazvuk iz Amerike i profesor pokreće potpuno novi pristup nadziranja bebe i njenog lečenja, što se ubrzo pretvara u disciplinu fetomaternalne medicine, učinivši našu zemlju jednom od pionira u toj oblasti.
– To je bio jedini aparat u to vreme, prvi koji je omogućio da se vidi slika u pokretu. Tada smo prvi put videli kako beba živi u utrobi majke, kontrolisali njeno srce i imali šansu da radimo intervencije dok je beba još u stomaku, bez bojazni da ćemo je povrediti – kaže naš sagovornik.
Ultrazvuk je bio početak fetalne medicine nakon kojeg su lekari uvodili nove tehnologije i širili spektar mogućnosti lečenja beba. Trudnicama u Srbiji su, u okviru javnog zdravstva, danas dostupni ultrazvučni pregledi, koji su nezaobilazni u savremenoj kontroli trudnoće.
Prestižna nagrada
Zbog inovacija i neprekidnog usavršavanja fetomaternalne medicine, akademik Nebojša Radunović nagrađen je prestižnom međunarodnom nagradom “William Liley Award” koja nosi ime po čoveku koji je prvi u svetu počeo da razmišlja o lečenju beba u stomaku, a dodeljuje se za značajan doprinos u perinatologiji.
Izvor: Blic