Čini se kako svako vreme nosi svoje, drugačije izazove, ali odgovor na to kako bi roditelji trebalo da se ponašaju i šta mogu da učine je više-manje isti – kaže Irena Primorac Bošnjak, psihijatar iz Zavoda za javno zdravstvo Dubrovačko-neretvanske županije, za Portal Zdravlje.
-Mislim da je vrlo važno, pre svega za roditelje koji imaju više dece, da prilagode vaspitni pristup različitosti deteta. Često čujem: “Sve troje sam odgajala na isti način, a samo s njim/njom su problemi.”
Roditelji zapravo ne razumeju da to nije dobro jer bi trebalo da osetimo kakvo je dete i tome se prilagodimo. Nekome će trebati čvršće granice, a nekome blaži pristup jer je senzibilan i čvrsta ruka tom karakteru nikako ne odgovara.
Često se može čuti u javnosti, a i roditelji se žale da premalo vremena provode s decom. Želeli bi, ali razne obaveze ih u tome onemogućuju.
– Po meni, nije bitno koliko ćemo vremena provesti s detetom, već koliko ćemo kvalitetno to vreme provesti. Sećam se scene od ovog leta. Porodica je došla u Dubrovnik i gledam ih kako piju kafu, deca jedu sladoled, roditelji i starije dete su na telefonima, a mlađe dete na tabletu. Oni jesu na tom godišnjem odmoru zajedno, ali šta oni zaista imaju od toga? Po meni, jako malo ako većinu vremena provode na sličan način. Bitno je da provedeno zajedničko vreme bude ispunjavajuće i izgrađujuće.
Roditelj treba da bude autoritet
Dr Primorac Bošnjak ističe da je posebno važan roditeljski stil, govoreći kako instant psihologija ističe potrebu izgradnje prijateljskog odnosa s decom. Ona se s takvim pristupom ne slaže i zalaže se za autoritativni (ali ne i autoritarni) stil roditeljstva.
-Činjenica je da najbolje rezultate u vaspitanju daje autoritativni pristup. Roditelj je u tom slučaju autoritet detetu, ali s detetom se puno razgovara, na razne načine mu izražava podrška i ljubav. Dakle, ako postavljamo granice detetu, onda objašnjenje nije: Zato što sam ja tako rekla (to je autoritarni stil odgoja op.a.), nego objasnimo detetu da tu odluku donosimo zato što je to za njegovo najveće dobro. I sve odluke koje donosimo, na taj način donosimo, s tim motivom, da burno razdoblje adolescencije dete prođe što je moguće bolje i lakše.
Ono što roditelji danas često propuštaju je podsticanje samostalnosti dece. Dr Irena Primorac Bošnjak kaže da je začuđujuće koliko su danas deca nesamostalna.
– Razgovarala sam jednom prilikom s učiteljima u školi. Vode decu na ekskurziju u četvrtom razredu osnovne škole i susreću se s decom koja ne znaju da operu zube ili vežu pertle bez pomoći. To je dete od 10 godina. Majke iz uloge majke ulaze u ulogu batlera. To je dete mali princ kom treba batler da bi obavio sve, a on ne sme i bez pomoći batlera ne može ništa sam.
Kod razvoja dece, bitna je i izgradnja sistema vrednosti, navodi dr Primorac Bošnjak.
– Svakog adolescenta s kojim razgovaram u Zavodu pitam jesu li roditelji razgovarali s njim šta je najvažnije u životu, kakva je njihova lestvica vrednosti, šta je smisao života. Nažalost, još nisam dobila pozitivan odgovor na to pitanje. Tumačim to na način da deca s kojom su roditelji razgovarali o tim temama nisu nikada ni došla u moju ordinaciju. Dođu ovi koji se nađu u svemu tome pogubljeni i ne znaju stvari da postave na svoje mesto, pa im ne znaju dati ni vrednost koja im pripada, ni manje, ni više od toga.
Asertivni pristup
Važno je i da dete razvija socijalne veštine. Osobe koje ne razviju socijalne veštine kasnije obično imaju problema u međuljudskim odnosima. Pravi je pristup asertivni pristup odnosno da se znamo zauzeti za sebe na društveno prihvatljiv način. Često susrećemo osobe koje se agresivnim pristupom pokušavaju izboriti za sebe ili histeričnim ispadom nastoje dobiti ono što žele. Ako im se popusti i želje ispune, takve osobe isti obrazac zadržavaju i kasnije. Neće se doduše, doslovno baciti na pod, ali svi ostali elementi takvog ponašanja biće zadržani. Činjenica je da osobe koje imaju razvijene socijalne veštine puno manje naginju razvoju mentalnih poremećaja.
Pored svega navedenog dr Primorac Bošnjak posebno naglašava važnost pružanja primera deci jer ako radimo jedno, a govorimo suprotno od toga, deci se šalju različite poruke koje su vrlo nezgodne za zdrav rast i razvoj.