Не постоји безбедна количина алкохола када је мозак младих у питању, каже за РТС др Диана Ракетић из Специјалне болнице за болести зависности. Она се у пракси сусреће и са четрнаестогодишњим пацијентима. Због тога је, истиче, неопходно да постоји нулта толеранција на конзумацију алкохола код деце млађе од 18 година. Млади који имају проблем са алкохолом лако улазе у инцидентне ситуације, а често ту буду присутни и марихуана, амфетамини, па чак и кокаин, упозорава докторка.
Претходних дана све је забринула информација да је 12 деце млађе од 15 година примљено на Војномедицинску академију због тровања алкохолом у једном ноћном клубу. Директорка Специјалне болнице за болести зависности Диана Ракетић напомиње да је реч о стањима акутне, тешке интоксикације алкохолом – што може бити погубно за млад организам. Она напомиње да нема органа у којем алкохол није присутан када се конзумира.
“Нама највећи проблем прави то што је мозак натопљен тим алкохолом – мозак, пробавни органи и кардиоваскуларни систем“, каже др Ракетић.
Мождане структуре никада више неће бити исте
Докторка наводи истраживања која показују да алкохол ствара оштећења на битним структурама мозга, као што је хипокампус – главна компонента мозга која је важна и за учење, и за понашање, и за емоције.
“Када једном нарушите те структуре, питање је како ће се то регенерисати. Можда да, можда не, али неће бити као што је било“, рекла је докторка.
Напомиње да је присутност од 2,8 промила алкохола у крви животно угрожавајућа.
“Значи, у том стању сте сомнолентни… Сви рефлекси који постоје, који нас одржавају у животу су умртвљени. И најчешћи разлог када долази до смрти је услед аспирације садржаја који се повраћа“, рекла је др Ракетић.
Између 25 и 30 одсто младих прекомерно конзумира алкохол
Напомиње да је алкохолисање младих присутно у целом региону, али и Европи, те да између 25 и 30 одсто младих има проблем са прекоменим конзумирањем алкохола, услед чега долази до компликација по ментално здравље.
Последице су вишеструке, одражавају се и на нормално функционисање јер алкохол смањује моћ самоконтроле – што се тиче саобраћајних несрећа, криминала, насиља.
“Четири пута су већи покушаји суицида под дејством алкохола. Једна трећина саобраћајних несрећа од 15. до 20. године живота је повезана са алкохолом. Млади који имају проблем са алкохолом, због дрског, нестрпљивог понашања и реаговања често улазе у инцидентне ситуације“, објашњава докторка.
Напомиње да у Хитну службу Специјалне болнице за болести зависности збрињавају и пацијенте од 14, 15 година, а да се то нарочито дешава у време прослава – Нова година, матуре.
“Проблем је што ту не буде само алкохол, буде још нека супстанца – да ли марихуана, амфетамини, кокаин“, каже докторка.
“Бинџовање” алкохола
Објашњава да је за младе карактеристично тзв. “бинџовање“ алкохола – када у кратком временском периоду попију велику количину.
Разлози које наводе су разнолики – од тога да желе да се забаве, преко тога да хоће да се осећају битним, до тога да желе да утопе бол.
Читав је спектар ствари које могу да доведу до зависности, упозорава докторка.
Шта родитељи да ураде
Наглашава да се прва сазнања о алкохолу стичу у породици, те да је породица дужна да о алкохолу разговара отворено и директно са дететтом.
“Јако је важно да их сачекамо из провода, да их питамо шта је било, шта се дешавало, да ли је било алкохола, да ли су пили, шта су пили – просто да они виде да се ви ту интересујете. Ако имате ситуацију да вам дете долази учестало под дејством алкохола кући, онда се морају направити нека правила, неки договори“, каже докторка.
Стручну помоћ, додаје, треба потражити ако се то и даље понавља – упркос обећањима.
“Не треба губити време, ви код младих јако брзо можете пуно тога постићи. Не само апстиненцију, већ можете да им развојно помогнете“, каже др Ракетић и напомиње да родитељи морају бити добар пример.
Извор: РТС