Ми смо, данас, нова генерација родитеља. Размажена технологијом, али увек у мањку с временом. Генерација која непрестано покушава да пронађе начине да унапреди своје родитељство, а некако пропушта да види дрво од шуме. Ми смо они који стално стреме најбољем и у том стремљењу заборављамо да станемо и погледамо своје дете.
Враћање фокуса на мале и свакодневне радости и захвалност на томе што смо благословени да будемо родитељи, заправо је једини прави родитељски стил. Онај који нас враћа природном и свесном родитељству.
Тако каже и др Шефали Сабари, која је на Универзитету Колумбија докторирала клиничку психологију. Она је ауторка више награђиваних књига и држи предавања на тему свесног родитељства, широм света.
Интервју с њом урадио је портал Pаrent Cicle, а ми овде преносимо занимљиве делове разговора.
Ви сте увели и дефинисали појам „свесно родитељство“. Шта то тачно значи?
Др Шефали: Идеја о свесном родитељству настала је из комбинације мог искуства као мајке и искуства мојих клијената. Схватила сам да традиционални приступи попут строге дисциплине или они други приступи који се базирају на „шта буде биће“ идеји, једноставно не раде. Док сам се прилагођавала клијентима, почела сам да примећујем проблеме и ситуације, а све се вртело око недостатка свесности и разумевања – како њихове деце, тако и себе. Без свесности губимо могућност да се повежемо с децом, јер чујемо оно што желимо да чујемо. А немогућност да се повежемо са сопственом децом у корену је свих проблема са понашањем које они имају.
Свесно родитељство је заправо процес у ком растемо, тако што деци дозвољавамо да нам се покажу у светлу које нам, можда, није најпријатније. Заузврат, као родитељи добијамо шансу да развијемо њихову креативност, резилијентност, карактер. Све што је деци потребно за срећан и успешан живот, заправо се налази у њима. А наш задатак је да обезбедимо негујуће и подржавајуће окружење у ком ће они моћи да расту, уместо да им намећемо да буду оно што друштво од њих очекује.
Увек сте тврдили да је свако дете другачије. Да ли то значи да рецепт за исправно родитељство не постоји?
Др Шефали: Свако дете заиста јесте јединствено, што значи да му треба приступати на индивидуалан, а не универзалан начин. И управо је то оно што вам свесно родитељство омогућује! Слушамо, гледамо, обраћамо пажњу. И тако ћемо знати како да се понашамо у свакој ситуацији. Са својом децом радимо не тако што их контролишемо, већ тако што им пружамо шансу да буду оно што јесу и помажемо им да расту.
Посао родитеља НИЈЕ да дете подиже и одгаја према слици коју је он сам о детету створио. Наш циљ требало би да буде да им помогнемо да пронађу свој пут.
Како родитељи могу постати „бољи“?
Др Шефали: Најбољи начин да родитељи остваре своју улогу јесте да буду отворени да уче и да се развијају. Морају имати храбрости да се погледају у огледалу које им њихова деца пружају. Ако смо истински отворени уместо што гајимо свој его, деца ће нам сама показати све оно што пропуштамо да видимо.
Родитељи врло често пореде децу међусобно. Какав утицај то има на њихов емоционални развој и њихову психу?
Др Шефали: Поређење уништава индивидуалност и умањује способност детета да развије унутрашњу мотивацију. Деци не требају спољашњи мотиватори, константне претње, казне и поткупљивање. Уместо да негује особност и карактер детета, поређење с другом децом ломи њихову јединственост.
Едукација и дисциплина
У већини ваших излагања види се да не волите дисциплину у смислу у ком се она данас доживљава. Због чега?
Др Шефали: Дисциплина, у свим својим облицима, заправо је покушај да контролишемо дете и натерамо га да поступа према нашим нормама. И, да, наравно да сви морамо да се побринемо да нам деца одрасту у цивилизоване људе како бисмо могли да живимо у друштву и са другим људима, ипак је наметнуто учење фундаментално другачије од учења по моделу.
Свесно родитељство не подржава контролисање деце, већ им омогућава да уче. И то се најбоље реализује кроз неговање породичне рутине. Када се ствари у породици раде на одређени начин, а деца се охрабрују да се понашају исто, они те праксе, пре или касније, усвајају.
Наметнута дисциплина, с друге стране, води ка озлојеђености, ломи дечју креативност, машту и инвентивни дух. Такође, кад дисциплина укључује казне које често погрешно називамо „последицама“ у детету се развија анксиозност.
Стилови родитељства
Често чујемо како би родитељи морали да буду врло опрезни када је реч о начину на који разговарају с децом. Постоје ли неке специфичне теме или обрасци који су забрањени?
Др Шефали: Са децом треба да разговарамо на начин на који желимо да с нама разговарају. Како разговарамо с колегама, пријатељима или другим важним људима у нашем животу? Наша деца заслужују исто поштовање и пажњу. Ако желимо да нас поштују, морамо да почнемо први. То мора бити начин живота.
Који је ваш лични стил родитељства?
Др Шефали: Онако како описујем и у својим књигама. Моја ћерка и ја смо врло блиске и стварно се трудимо да се прилагодимо једна другој. Она има своје мисли и своју личност и ја је охрабрујем да то гласно каже. Дозвољено јој је да буде оно што јесте, на сваки начин. То значи да сме да дискутује са мном, да се не слаже и да се бори за свој став онолико снажно колико сматра да треба. И ја је слушам, поштујући је. Заједно, долазимо до решења и компромиса кроз искрене преговоре у којима нема игара моћи ни манипулације; само искрена дискусија у којој свако има право да каже оно што мисли и осећа.
Шта је ваш савет родитељима који ово читају?
Др Шефали: Мој савет читаоцима? Оставите по страни све идеје о родитељству, све технике које су вам други рекли да су баш успешне јер су њима помогле. Почните да слушате своју децу, да се трудите да разумете шта вам говоре. Будите родитељ који ради тај најтежи посао, а то је РАД на себи, како бисте могли да зрело одговорите на потребе своје деце, уместо да реагујете на начине које родитељи, нажалост, пречесто користе да би васпитавали своју децу.