Mi smo, danas, nova generacija roditelja. Razmažena tehnologijom, ali uvek u manjku s vremenom. Generacija koja neprestano pokušava da pronađe načine da unapredi svoje roditeljstvo, a nekako propušta da vidi drvo od šume. Mi smo oni koji stalno streme najboljem i u tom stremljenju zaboravljamo da stanemo i pogledamo svoje dete.
Vraćanje fokusa na male i svakodnevne radosti i zahvalnost na tome što smo blagosloveni da budemo roditelji, zapravo je jedini pravi roditeljski stil. Onaj koji nas vraća prirodnom i svesnom roditeljstvu.
Tako kaže i dr Šefali Sabari, koja je na Univerzitetu Kolumbija doktorirala kliničku psihologiju. Ona je autorka više nagrađivanih knjiga i drži predavanja na temu svesnog roditeljstva, širom sveta.
Intervju s njom uradio je portal Parent Cicle, a mi ovde prenosimo zanimljive delove razgovora.
Vi ste uveli i definisali pojam „svesno roditeljstvo“. Šta to tačno znači?
Dr Šefali: Ideja o svesnom roditeljstvu nastala je iz kombinacije mog iskustva kao majke i iskustva mojih klijenata. Shvatila sam da tradicionalni pristupi poput stroge discipline ili oni drugi pristupi koji se baziraju na „šta bude biće“ ideji, jednostavno ne rade. Dok sam se prilagođavala klijentima, počela sam da primećujem probleme i situacije, a sve se vrtelo oko nedostatka svesnosti i razumevanja – kako njihove dece, tako i sebe. Bez svesnosti gubimo mogućnost da se povežemo s decom, jer čujemo ono što želimo da čujemo. A nemogućnost da se povežemo sa sopstvenom decom u korenu je svih problema sa ponašanjem koje oni imaju.
Svesno roditeljstvo je zapravo proces u kom rastemo, tako što deci dozvoljavamo da nam se pokažu u svetlu koje nam, možda, nije najprijatnije. Zauzvrat, kao roditelji dobijamo šansu da razvijemo njihovu kreativnost, rezilijentnost, karakter. Sve što je deci potrebno za srećan i uspešan život, zapravo se nalazi u njima. A naš zadatak je da obezbedimo negujuće i podržavajuće okruženje u kom će oni moći da rastu, umesto da im namećemo da budu ono što društvo od njih očekuje.
Uvek ste tvrdili da je svako dete drugačije. Da li to znači da recept za ispravno roditeljstvo ne postoji?
Dr Šefali: Svako dete zaista jeste jedinstveno, što znači da mu treba pristupati na individualan, a ne univerzalan način. I upravo je to ono što vam svesno roditeljstvo omogućuje! Slušamo, gledamo, obraćamo pažnju. I tako ćemo znati kako da se ponašamo u svakoj situaciji. Sa svojom decom radimo ne tako što ih kontrolišemo, već tako što im pružamo šansu da budu ono što jesu i pomažemo im da rastu.
Posao roditelja NIJE da dete podiže i odgaja prema slici koju je on sam o detetu stvorio. Naš cilj trebalo bi da bude da im pomognemo da pronađu svoj put.
Kako roditelji mogu postati „bolji“?
Dr Šefali: Najbolji način da roditelji ostvare svoju ulogu jeste da budu otvoreni da uče i da se razvijaju. Moraju imati hrabrosti da se pogledaju u ogledalu koje im njihova deca pružaju. Ako smo istinski otvoreni umesto što gajimo svoj ego, deca će nam sama pokazati sve ono što propuštamo da vidimo.
Roditelji vrlo često porede decu međusobno. Kakav uticaj to ima na njihov emocionalni razvoj i njihovu psihu?
Dr Šefali: Poređenje uništava individualnost i umanjuje sposobnost deteta da razvije unutrašnju motivaciju. Deci ne trebaju spoljašnji motivatori, konstantne pretnje, kazne i potkupljivanje. Umesto da neguje osobnost i karakter deteta, poređenje s drugom decom lomi njihovu jedinstvenost.
Edukacija i disciplina
U većini vaših izlaganja vidi se da ne volite disciplinu u smislu u kom se ona danas doživljava. Zbog čega?
Dr Šefali: Disciplina, u svim svojim oblicima, zapravo je pokušaj da kontrolišemo dete i nateramo ga da postupa prema našim normama. I, da, naravno da svi moramo da se pobrinemo da nam deca odrastu u civilizovane ljude kako bismo mogli da živimo u društvu i sa drugim ljudima, ipak je nametnuto učenje fundamentalno drugačije od učenja po modelu.
Svesno roditeljstvo ne podržava kontrolisanje dece, već im omogućava da uče. I to se najbolje realizuje kroz negovanje porodične rutine. Kada se stvari u porodici rade na određeni način, a deca se ohrabruju da se ponašaju isto, oni te prakse, pre ili kasnije, usvajaju.
Nametnuta disciplina, s druge strane, vodi ka ozlojeđenosti, lomi dečju kreativnost, maštu i inventivni duh. Takođe, kad disciplina uključuje kazne koje često pogrešno nazivamo „posledicama“ u detetu se razvija anksioznost.
Stilovi roditeljstva
Često čujemo kako bi roditelji morali da budu vrlo oprezni kada je reč o načinu na koji razgovaraju s decom. Postoje li neke specifične teme ili obrasci koji su zabranjeni?
Dr Šefali: Sa decom treba da razgovaramo na način na koji želimo da s nama razgovaraju. Kako razgovaramo s kolegama, prijateljima ili drugim važnim ljudima u našem životu? Naša deca zaslužuju isto poštovanje i pažnju. Ako želimo da nas poštuju, moramo da počnemo prvi. To mora biti način života.
Koji je vaš lični stil roditeljstva?
Dr Šefali: Onako kako opisujem i u svojim knjigama. Moja ćerka i ja smo vrlo bliske i stvarno se trudimo da se prilagodimo jedna drugoj. Ona ima svoje misli i svoju ličnost i ja je ohrabrujem da to glasno kaže. Dozvoljeno joj je da bude ono što jeste, na svaki način. To znači da sme da diskutuje sa mnom, da se ne slaže i da se bori za svoj stav onoliko snažno koliko smatra da treba. I ja je slušam, poštujući je. Zajedno, dolazimo do rešenja i kompromisa kroz iskrene pregovore u kojima nema igara moći ni manipulacije; samo iskrena diskusija u kojoj svako ima pravo da kaže ono što misli i oseća.
Šta je vaš savet roditeljima koji ovo čitaju?
Dr Šefali: Moj savet čitaocima? Ostavite po strani sve ideje o roditeljstvu, sve tehnike koje su vam drugi rekli da su baš uspešne jer su njima pomogle. Počnite da slušate svoju decu, da se trudite da razumete šta vam govore. Budite roditelj koji radi taj najteži posao, a to je RAD na sebi, kako biste mogli da zrelo odgovorite na potrebe svoje dece, umesto da reagujete na načine koje roditelji, nažalost, prečesto koriste da bi vaspitavali svoju decu.