„Društvene mreže nisu isključivo loše. Njih možete koristiti i u neke dobre svrhe, poput ostvarivanja kontakta s ljudima koji su daleko, a želite da s njima održite vezu. Ali, problem nastaje u onim domovima u kojima se porodice odvajaju, pa svako u svom ćošku surfuje, četuje, lajkuje…“ – tvrdi dr Vlajko Panović, klinički psiholog Vojno-medicinske akademije u Beogradu.
Njegovi tekstovi, predavanja, znanje koje deli s roditeljima osvešćujući su, a ponekad znaju i da zabole. Jer nije uvek lako pogledati se u ogledalo.
„Tu postoji i jedan licemeran odnos roditelja. Sve te društvene mreže postavljaju neki limit u godinama. A mnogi roditelji, možda u želji da im deca ne zaostaju za grupom, slagali su u ime dece i krivotvorili broj godina. Tog trenutka, draga gospodo, vi ste izgubili autoritet. Možda ćete vi to opravdati nekim racionalnim ili ovakvim ili onakvim razlozima, zapravo roditelji su u stvari najvažniji uzor deci. I deca gledaju šta roditelji rade, ne šta govore. Još je pokojni Duško Radović govorio ‘Tucite svoju decu onda kad primetite da liče na vas’ jer, zapravo, sve te zamke odrastanja u koje mi upadamo su NAŠE zamke, ne dečje. Mi smo u obavezi da ih prepoznamo, jer deca nemaju nikog boljeg od nas“ – kazao je dr Panović.
Govoreći o načinu života danas ovaj klinički psiholog kaže da nije istina da se život ubrzao. Ubrzali su se događaji, a mi biramo da li ćemo pristati da živimo brzo ili ne.
„Jedan od najvećih problema savremenog čoveka je nedovoljna organizovanost u vremenu i prostoru. Čovek treba da bude gospodar svoga vremena. Ako gledamo televiziju neka to bude ciljano, a ne bez ikakvog filtera. Treba da znamo kada ležemo, kada jedemo, šta radimo tokom dana. Deca treba da imaju u svemu tome i svoje obaveze jer im time dajemo jednu čvrstu podlogu, pa mogu lakše da prepoznaju sve te zamke zavisnosti.“