Један од најчитанијих интервјуа на нашем сајту који су пренели многи медији, текст препун корисних информација, јесте разговор који смо водили са доктором Зораном Вујчићем, редовним професором на Хемијском факултету у Београду, борцем против митова и заблуда у које нас уверавају, поборником здраве исхране (у мери у којој нам је то данас доступно), блогером.
Након што сте његов претходни интервју прочитали више од 100.000 пута, питали смо га да нам одговори на још нека питања и реши још неке недоумице.
У претходном интервјуу за наш сајт говорили сте о неким заблудама у које верујемо када је реч о храни, о исхрани деце и уопштено индустријској храни која је пуна адитива. У међувремену сте основали и ФБ групу „Здрава и безбедна храна у Србији“. Постоји ли здрава и безбедна храна и где да је тражимо?
Нажалост бројна сведочења која добијам говоре да се много тога променило нагоре. Оно што је јасно је да у ланцу исхране сви заказују. Од одгајивача, преко прерађивача до продаваца. А затим се низ наставља. Купује се јефтинија (и одмах неквалитетнија) храна. Обрађује уз доста импровизовања или се подлеже помодарству да се једе сирово, уз неку магловиту представу о „живој“ храни и „живим“ ензимима. Као хемичар не могу да се начудим колико су раширене глупости о прању воћа у соди-бикарбони или смеши која пени (када се додаје лимунов сок или органско јабуково сирће). Скептичар у мени сходно томе закључује да је здраве хране све мање и да ће постати драгоценост која ће нас отрезнити када се запитамо како млади добијају толике болести несвојствене њиховим годинама и ранијем периоду цивилизације. Уз наравно кривицу коју имају мобилни.
Постоје ли природни начини да деци побољшамо имунитет? Да ли намирнице попут белог лука, уља оригана и слично заиста помажу?
Неки зачини или додаци храни имају слабо антибактеријско дејство. Али шта би ту радио лук (бели или црни) ако се храна добро термички припреми? Уље црног кима, зелени сокови трава, егзотична ајкулина уља и сличне глупости су маркетинг. Ако се неко не храни здраво, он ће се разболети. Прилично логично! Индивидулна реакција на све, па и на храну значи да неко може да једе хамбургере или пије кока колу на дневној бази и наизглед је здрав 10 година. Некоме стомак страда за пара дана. Намирнице морају да буду здравствено исправне, минимално хемијски третиране, припремљене на уобичајени начин и неће нам бити потребан сан о еликсиру или амазонским уљима да нас излечи или помодарски „спречи“ настајање болести или настањивање паразитима (боже, каква маштовитост продаваца магле).
Као хемичар не могу да се начудим колико су раширене глупости о прању воћа у соди-бикарбони или смеши која пени (када се додаје лимунов сок или органско јабуково сирће).
А шта је са разним сирупима и суплементима које деци данас дајемо не бисмо ли их заштитили од вируса и бактерија? Да ли су они безбедни и делотворни?
Најискреније речено – не знам. И није ме то занимало, јер су суплементи управо то ризично помодарство другог типа. Зашто бисмо деци давали витамине или неки измишљени препарат са имуно- префиксом ако се дете храни здраво, има одређену препоручену физичку активност и не заспи уз Инстаграм после поноћи? Деца морају да трче, да се друже, играју и да кроз такве контакте стичу имунитет. Нема чаробних капсула за запуштену децу.
Сви се плаше „хемије“. Довољно је да неко каже, „не користи то, у томе има пуно хемије“ и да се одмах препаднемо. Да ли је хемија толико опасна и да ли морамо да читамо декларације када купујемо храну?
Хемија јесте опасна. Физика још и више. Математика највише. Тако каже званична статистика анализирајући знање које људи имају. Ако поједете 100 г чоколаде веровали или не појели сте пуно хемије. Сва храна која нас окружује, ми сами, наша љубав, мржња, страхови, све је хемија. Чак и физичко кретање је у спрези с многим хемијским процесима. Ако ме питате да ли је хемија увек здрава, одговор је није. Баш као и физика. Истих оних 550 калорија које се ослободи варењем чоколаде, може да у секунди на угрејаној плотни направи страшну опекотину. Зато није битна реч хемија, него економија или превара.
Како да вас натерам да једете нездраву и опасну храну? Довољно је да укључим познате личности, нпр. Месија и ви ћете јести чипсеве, колаче, пити Пепси или неко друго газирано пиће. Да ли је то храна? Није! То је хемија за избегавање, а један од проблема је нпр. акриламид који је неуротоксин и оптужени могући канцероген. А управо га има у разним чипсевима, флипсовима, кексовима… Дакле „храна“ за избегавање је у алуминијумским кесицама.
А шта је са козметиком? Које препарате треба избегавати?
Реално све. Наша потреба да будемо лепи или миришљави је пролазила дугу историју тровања. Некада су даме користиле живине препарате да буду беле, јер је била таква мода. Затим канцерогене боје за косу, пероскид за избељивање иако свака оксидативна реакција доводи до оштећења и увек може да настане она нека зла ћелија. Оно што није козметика, то није примамљиво или се лако квари. Ко ће још крему за негу лица или руку да држи у фрижидеру, да је узима стерилним рукавицама и сл.? Нико. Зато је свака козметика на овај или онај начин штетна, али и незаобилазна. Главна препорука је данас (иако није апсолутно научно прихваћена) избегавајте парабене, препарате који садрже силицијумова једињења и алуминијумова једињења.
Зашто родитеље мрзи да праве добру храну својој деци? Или још оштрије, зашто побогу трујете своју децу паштетама, „чоколадним“ бананицама, Пепсијем, Фантом, прерађевинама?
Да, треба читати етикете, али када видим шта препоручују данас лекари, па чак и моје колеге хемичари јасно ми је да се обичан човек у тој џунгли не може снаћи. Решење је природна козметика коју би правио сертификовани произвођач. Никако „смути-нешто“ верзије у сопственој режији. И таквим препаратима, баш као и онима што их израђује Галенска лабораторија је потребно посебно чување. Могуће је, и била је моја жеља да нешто такво и покренемо у Србији, али је проблем баш тај, што смо у Србији…
Актуелна тема је и загађење ваздуха у целој земљи. Људи купују маске, пречишћиваче ваздуха, у нади да ће се заштитити. Да ли је ствар заиста алармантна, шта може да проузрокује загађење и какве су то честице које се помињу као опасне? Помажу ли нам ишта пречишћивачи и маске?
Од загађења нам нема спаса. Повремено када је шпиц помажу маске. Што квалитетније, то су ефикасније. Можете ли да замислите сцену у којој сви иду кроз град с гас маскама или у антивирусним оделима? Ја не. Зато то мора да се уради на државном нивоу. Загађивач било ког типа – хитно затварање фабрике или погона, а власника у затвор, уз одузимање комплетне имовине. Ситуација јесте алармантна јер су у питању микрочестице које удишемо и које на себи носе свакаква токсична и канцерогена једињења. Нажалост људи пуше, возе аутомобиле чађавце и онда се на ФБ појаве с изјавом како морамо да спашавамо планету или… Неодговорност је главна одлика савремене цивилизације и почетак њеног краја.
Да ли је храна која се данас купује у продавницама битно другачија од оне коју смо јели пре 20 или 30 година и да ли је тада било „безбедније“ деци понудити парче хлеба намазано паштетом него што је то данас? У чему је разлика?
Јесте. Зато што смо имали државу, она Националну лабораторију и зато што нисмо били толико подељени на оне који имају много и оне који немају скоро ништа. Паштета никада није била здрава, а сада је још мање. Што више воде у разним производима тражи што више оне „хемије“ која је за избегавање. Зашто родитеље мрзи да праве добру храну својој деци? Или још оштрије, зашто побогу трујете своју децу паштетама, „чоколадним“ бананицама, Пепсијем, Фантом, прерађевинама?
Да ли куповином органске хране која кошта и по неколико пута више од „обичне“ радимо добру ствар или је то само маркетиншки трик?
Без дилеме маркетиншки трик. И органска храна може да буде небезбедна од најопакијих тровача типа гљивичних токсина. И више него „неорганска“ тј. конвенционална. Ја замишљам један делимично романтични свет у коме поштени произвођачи хране пазе на све факторе, време каренце, одбацују лошу робу и не гурају буђаво воће у џемове или ракије. И одмах ту поред видим возаче електричних возила, фабрике с филтерима који спречавају загађење ваздуха. Аутоматику на њивама која замењује људски рад, јер је прскање један од разлога конатаминација воћа и поврћа. Здрава средина – здрава храна.
Коначно, шта треба да садржи исхрана једног детета да би се могло рећи да се оно храни здраво?
Млеко, месо, јаја, јогурт, воће, шарено поврће, мед, хлеб, проју 😊. Кувано и барено, што мање пржено. Не премасно, не преслано, без газираних пића и свакако без индустријске хране преобилно. С времана на време нико неће умрети од чаше газираних пића, чипса или так-така. Или помињане паштете, виршли и сл.
Интервју водила: А. Цвјетић