Dr Žarko Trebješanin: Roditelji ne bi trebalo da vaspitavanje pretvore u dresuru, a odgovor na dečje pitanje “zašto” ne treba da bude “zato što JA tako kažem”

decembar 5, 2023

Pronaći tu neku pravu granicu u vaspitanju zaista jeste pravi izazov. S tim se slaže i prof. dr Žarko Trebješanin, koji je o moralnim vrednostima koje usađujemo deci i empatiji govorio tokom ovogodišnjeg Sajma knjiga, kao gost štanda Izdavačke kuće “Eduka”.

– Roditelji ne bi trebalo da taj proces vaspitavanja pretvore u neku vrstu dresure, gde vi sada nekog disciplinujete da mora da se ponaša na određeni način, a da uopšte ne razume zbog čega. Verujem da tu u struci postoji saglasnost da nikako nije dobro da dete bude bespogovorno poslušno i da odgovor na njegovo pitanje zašto to treba da uradim nikad ne sme da bude “zato što ja tako kažem”. – objašnjava dr Trebješanin.

On ističe da, ako želimo da dete zaista razvije moralno ponašanje, da se uklopi u društvo i postane aktivan deo zajednice, ono mora ta pravila ponašanja i načela međuljudskih odnosa da RAZUME, da shvati njihov smisao i da ih usvoji. Kad roditelj u tome uspe, onda nije potrebna nikakva spoljašnja kontrola, niti nekakav nadzor roditelja ili nastavnika. Dete koje je razumelo i usvojilo moralne principe ima unutar sebe nekog ko mu je najstroži sudija, a to je ono samo.

– A sve to vi ne možete usvojiti bez jednog bliskog kontakta i interakcije u grupi. Samo u grupi možete da razumete da je neophodno da u timu postoje dobri odnosi, ako želimo da ostvarimo neki zajednički cilj. A sve to, opet, nije ostvarivo ako kod dece nije razvijena empatija. – ističe dr Trebješanin.

Kako je objasnio, empatija je, zapravo, neki naš potencijal, mogućnost, predispozicija. Da li će se i u kojoj meri razviti zavisi pre svega od porodice koja tu udara neki temelj.

– U porodici dete shvata, uči, da ono što njega boli, boleće i druge, ako im to radi. Mi empatiju na neurofiziološkom nivou imamo ugrađenu i ona nas povezuje. Zahvaljujući empatiji možemo da shvatimo ne samo šta neko misli, kakve su mu namere, nego i kakva su mu osećanja. To je ta kognitivna komponenta empatije, ali je vrlo važna i ova afektivna, gde ako je neko tužan i mi možemo da osetimo tu tugu, da ako je neko veseo, srećan, da saučestvujemo u toj sreći. To je jedna od najdragocenijih ljudskih osobina.

Profesor Trebješanin, koji je psiholog i redovni profesor na dva fakulteta Beogradskog Univerziteta, redovan je gost na događajima koje organizuje Eduka. On posebno ističe značaj edicije Pedagoška raskršća, kao jedne od najvrednijih riznica za roditelje i nastavnike koju imamo na našem jeziku. U okviru ove edicije nalaze se izdanja poput priručnika “Roditelj iz duše” Radmile Grujić, koja upravo usmerava roditelje na putu odgoja. U razvoju empatije svoju ulogu ima i škola, o čemu govori knjiga “Škola i disciplina”.

“Vi ne možete imati dobre odnose u vrtiću, školi, na poslu, ako nemate razvijenu empatiju. A ona se, osim u porodici, razvija i u grupi, u vrtiću, školi.”

Dr Trebješanin osvrće se i na uticaj ekrana na manjak empatije i emocionalne inteligencije.

– Ako neko neprestano vreme provodi pred ekranom, on neće moći da razume da, ako pravi neumesne šale, da nekom to smeta i da remeti odnose. Neće moći ni da primeti da li se nekome dopada, šta mu neko svojim govorom tela poručuje, jer gledajući u ekran nije naučio da čita te signale. U ličnom kontaktu razvija se i emocionalna i socijalna inteligencija. – ističe prof. Trebješanin.

On se osvrnuo i na ulogu pedagoško-psiholoških službi i toga šta oni zapravo mogu da urade.

– Oni će verovatno deci pokušati da usade neke vrednosti i moralna načela, ali će ta deca kad izađu na ulicu, pogledaju kroz prozor, uključe TV ili otvore društvene mreže videti sasvim drugačija pravila od onih kojima ih uče. Šta mogu da vide? Mogu da vide da najuspešniji na kraju postaju oni koji su nesolidarni, koji su primitivni i nimalo dobronamerni. I dok vi njih učite da je jako bitno obrazovanje, oni vide da se diplome kupuju kao na pijaci, a da visok status i ugled imaju neki ljudi koji pokazuju sve sasvim suprotno od onoga čemu ih mi učimo. – tvrdi ovaj profesor.

– Naravno, nije ideja da se deca lažu, ali mora se reći da su vrednosti poput dobrote i znanja neprolazne. Društvo može uvek da skrene u nasilje, pohlepu, egoizam, ali da oni moraju biti aktivni borci za jedno drugačije društvo kad odrastu u kom će pogrešne vrednosti biti eksces, a ne pravilo. Škola mora da istraje u tome da decu na taj način uči i usmerava. – zaključuje dr Žarko Trebješanin.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Dr Žarko Trebješanin: Roditelji ne bi trebalo da vaspitavanje pretvore u dresuru, a odgovor na dečje pitanje “zašto” ne treba da bude “zato što JA tako kažem”"

  1. Velja kaže:

    Roditelji nisu krivi.Vaspitavati decu u losem okruzenju je tesko.Porodica mora da ozdravi ali za to je potrebno da se drava menja i da pomogne porodicu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama