Друштво психолога Србије (ДПС) огласило се поводом написа у медијима и тврдњи адвоката ученика Пете београдске гимназије да је ученик ове школе, Лазар Згоњанин, позван код психолога школе након што је дао изјаву у којој је показао став да Данка Нешовић не заслужује Светосавску награду.
Он је, тврди адвокат, код психолога ислеђиван као у полицији, што никако нису педагошке методе нити приступ који сме да се примењује у школама.
Тим поводом, Друштво психолога Србије издало је саопштење које прсносимо у целини.
”Друштво психолога Србије (ДПС) обраћа се ученицима, родитељима, наставницима и целокупној јавности поводом медијских иступања везаних за наводна поступања неких школских психолога у којима се описује пракса да се, због јавног изражавања мишљења, ученици позивају на разговоре који су, према сведочењима, имали обележја испитивања, притиска и застрашивања.
Сматрамо својом професионалном и друштвеном обавезом да јасно укажемо да такво поступање не представља психолошку струку, већ њену злоупотребу.
Психолог у школи ради у интересу ученика, наставника и родитеља поштујући морална и струковна начела. Имајући у виду ученике, основна дужност школског психолога је да буде њихов ослонац тако што ће осигурати безбедну средину и изградити однос поверења, разумевања и психолошку подршку уместо притисака и претњи, да штити њихово достојанство, емоционалну сигурност и права уместо да их угрожава. Укратко да делује у најбољем интересу ученика, и онда када је то у супротности са захтевима других ауторитета.
Етички кодекс Друштва психолога Србије је у том погледу веома јасан и њиме се јасно и недвосмислено прописује оквир професионалног поступања. Норме прописане Етичким кодексом нису ствар личног тумачења и избора, већ представљају обавезујући минимум професионалне одговорности.
На пример:
• члан 1.0. указује да никакви циљеви, струковни или ванструковни, не могу доћи изнад достојанства и добробити појединца;
• члан 2.1. указује да је дужност психолога да спречи негативне последице по особу са којом ради, а које могу проистећи из његовог поступања;
• члан 2.4. обавезује психолога да буде свестан разлике у моћи у односу са особом са којом ради и да ту моћ не злоупотреби што је посебно важно у раду са децом и младима;
• члан 2.9. прописује да је психолог обавезан да поступа на начин који нарушавају достојанство особе са којом рад чак и када се ради о узгредном ефекту,
• члан 2.10. штити професионалну аутономију психолога тако што га прописује да га не обавезују налози било ког ауторитета ако су у супротности са струком и Кодексом;
• члан 3.3. и 3.3.2. експлицитно забрањују психологу да злоупотребљавају своја стручна знања и положај у политичке или идеолошке сврхе.
Према медијским извештајима и изјавама ученика и родитеља, постоји сумња да су поједини школски психолози спроводили поступке који укључују разговоре са ученицима који нису имали карактер психолошке подршке већ „ислеђивања“, постављање питања која могу произвести страх, осећај кривице или угрожености, као и коришћење своје позиције психолога у контексту дисциплинског поступка и могућег политичког притиска на ученике. Такви поступци су у потпуној супротности са наведеним члановима Кодекса и могу нанети директну штету ученицима, али и трајну штету поверењу јавности у психолошку струку.
Из тог разлога, Друштво психолога Србије се ограђује од таквих поступака и жели да истакне да они не представља психолошку професију, нити вредности већине психолога који свој посао обављају савесно, стручно и у служби ученика и њиховог развоја.
Поред тога, желимо да поручимо ученицима, родитељима и наставницима да имају нашу подршку и да их охрабрујемо да се обрате надлежним органима и Друштву психолога Србије за заштиту од сваке врсте штетне психолошке праксе.”
