Мењају се приоритети популационе политике у Србији. Додатак за четврто дете сада је десет пута већи него за прво. Досадашњи подстицаји рађања без резултата
Пад наталитета
Рађање првог и другог детета убудуће ће бити приоритет државне популационе политике и све парове који одлуче да постану родитељи држава ће финансијски помагати, сазнају „Новости“. Досадашња социјална политика, којом се подстицало рађање трећег и четвртог детета, није дала очекиване резултате, и зато је новим мерама планирано да се из државне касе више новца издваја за рађање првог и другог наследника.
За сада још ништа није конкретизовано, али највероватније ће родитељски додатак убудуће бити већи за родитеље са мање малишана. Ова накнада сада је за четврто дете готово 10 пута већа него за прво, док седам пута више добијају маме и тате трећег детета. Статистика показује да нам сваке године нестаје по 40.000 становника. Број малишана у српским породицама је из године у годину све мањи, а уместо двоје за просту репродукцију, у нашим породицама рађа се у просеку 1,4 детета. Готово две и по деценије боримо се с негативним природним прираштајем и ниједна досадашња мера није дала готово никакве резултате.
Владимир Никитовић, виши научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду, каже да је све могуће, али је по њему потпуно погрешно ако законодавац мисли да ће само новац да натера младе људе да рађају.
– За одлуку о рађању су важнији неекономски фактори – каже он. – За негативни природни прираштај нико није крив, већ је он продукт цивилизацијског напретка. Зато нема брзих решења. Овакве мере могу да повећају наталитет, али се не може очекивати значајан пораст броја деце.
Мањкавост наше досадашње стратегије је што више министарстава имају ингеренцију над овом облашћу, сматра наш саговорник. Он каже да, иако занемаримо читав корпус мера које постоје у свету, ако хоћемо да повећамо стопу рађања, морамо да размишљамо о броју мајки којих је све мање, пошто већ деценијама имамо више умрлих него рођених.
Никитовић додаје да нема чаробног штапића, пошто је данас тешко наћи и партнера, а камоли добити децу.
– Најбољи начин су поред новца и олакшице, односно увођење флексибилих форми одсуствовања са посла, да жене не буду незаштићене на тржишту рада, укључивање мушкараца у целу причу – сматра Никитовић. – Код нас су припаднице лепшег пола ван државног сектора врло угрожене. Ниједна влада не сме да се озбиљно ухвати с тим проблемом укоштац, јер смо део глобалног тржишта, које популациона политика не занима. Битно је, међутим, да се створи позитивна популациона клима и да не буде да младе неко тера да буду машине за рађање деце.
РЕЗУЛТАТИ ЗА 20 ГОДИНА
Мере популационе политике уз велике финансијске напоре нису дале резултате у нордијским земљама, нарочито у Шведској. У Русији, где су стопе рађања биле јако ниске, одлучено је да мајке добијају по 10.000 долара за свако рођено дете.
– Ефекат је постигнут, али то је енормно улагање – каже Никитовић. – Прави резултати могли би да се очекују тек за 20 година, а то тешко да може да издржи било која земља. Пракса показује да ниједна од таквих мера није била дуготрајна.
Извор: novosti.rs