Program primene dualnog obrazovanja, na kojem radi ministarstvo, biće završen za pola godine. Šarčević: Menjaju se zakoni da bi đaci dobili nadoknadu za rad.I privreda će se direktno uključiti
Kompanije će u skoroj budućnosti moći da finansiraju škole, a njihovi predstavnici dobiće mesto u školskim odborima. Privreda će postati novi činilac u obrazovanju. Sve to je važno zbog uvođenja dualnog obrazovanja, a da bi bilo izvodljivo moraće da prethodi izmena prosvetnih zakona – najavljuje Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
On je nedavno izjavio i da je dualno obrazovanje prioritet u naredne četiri godine, ne samo resornog ministarstva, nego i čitave vlade.
Predstavnici privrede na neki način već su prisutni u srednjim stručnim školama, ali će sada dobiti mnogo veću ulogu. Siniša Kojić, direktor Politehničke škole u Kragujevcu i predsednik Zajednice mašinskih škola Srbije, objašnjava za „Novosti“ da jedan od tri člana školskog odbora koje delegira lokalna samouprava mora da bude predstavnik socijalnih partnera škole.
– Svaka podrška, posebno ovako sistemska, kada je daje država, pomoći će da se privuče više kompanija. Umrežavanje privrede i obrazovanja je važan pomak – naglašava Kojić. – Biće dobro što će kompanije moći još aktivnije i direktnije da se uključe u kreiranje obrazovnog procesa.
Naš sagovornik objašnjava da su firme uveliko aktivni partneri Politehničke škole, čiji učenici praktična znanja stiču u nekoliko desetina kompanija i majstorskih radionica. Među prvima su uključeni u projekat kooperativnog obrazovanja u Srbiji, koje bi izmenom zakona trebalo da preraste u dualno, nalik onom u nemačkom, austrijskom i švajcarskom obrazovnom sistemu.
PODSTREK SREDNJOŠKOLCIMA
Važan podstrek nekim učenicima za dualno obrazovanje biće i to što za praktičan rad u kompaniji dobijaju nadoknadu. – Đaci koji su već uključeni u ovakav model obrazovanja dobijaju između 5.000 i 10.000 dinara. Važno je da taj iznos bude koliko-toliko ujednačen, da se veže za minimalnu cenu rada. Kompanije uvek pristaju da đacima plate ishranu, prevoz, opremu za rad, a onda i nekoliko hiljada dinara nadoknade. Upravo to je jedno od osnovnih obeležja dualnog obrazovanja – objašnjava Mirjana Kovačević. – U starijim razredima učenici više učestvuju u procesu proizvodnje, pa je i nadoknada veća u trećem nego u drugom razredu.
U Ministarstvu prosvete formiran je tim koji se bavi samo dualnim obrazovanjem, čije uvođenje će biti spremno, najavljuju, već za šest meseci. Za to je potrebno promeniti Zakon o radu, jer važeći propisi ne predviđaju mogućnost da učenici dobijaju „platu“ za praktičan rad. „Nacionalni model dualnog i preduzetničkog obrazovanja“ je dokument koji će ići pred Vladu Srbije na usvajanje.
Menjaće se i krovni prosvetni zakon – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Njegovu inovaciju inicirala je Privredna komora Srbije.
– Jasno je propisano ko sve može da obavlja obrazovni rad, a da bi i privreda mogla da se direktno uključi u stručno školovanje učenika, mora da bude prepoznata u zakonu – objašnjava Mirjana Kovačević, direktorka centra sektora za edukaciju PKS. – Važno je i da se definiše koja su prava i obaveze instruktora u kompanijama, koji rade sa učenicima. Treba da se propiše koji stepen stručne spreme treba da imaju. Važno je da pored toga što imaju praktična znanja, budu obučeni i za rad sa decom.
Naša sagovornica napominje da je uključivanje privrede u obrazovanje važno i da bi se pratile promene u proizvodnim procesima. Školski sistem, dodaje, ne može tako brzo da se menja, pa je dobro da učenici u kompaniji dobijaju nova znanja, koja su tražena na tržištu rada.
Ivana Mićević
Izvor: Novosti