Кад неко у породици умре и остави кућу, земљу или новац, многе жене, чак и ако им се то не изговори гласно, чују јасну поруку: „Ти ћеш се удати, отићи, нећеш ваљда брату узети кућу?“ Процењује се да се око четири од десет жена у Србији одрекне свог дела, док мушкарци то готово никад не раде. Једна жена из Ниша испричала је да је годинама чувала болесне родитеље, а да јој је мајка на крају дала два златна ланчића, вредна мање од сто евра, и наговорила је да се наследства одрекне у корист брата. Брат је добио кућу, њиве и викендицу. Она два златна ланчића. Зашто се није борила? „Ионако ме нико не би подржавао, па се нисам ни борила“, рекла је.
Шта вам закон даје
Закон је јасан: син и ћерка имају потпуно иста права. Кад родитељ умре, а није оставио тестамент, имовина се дели на једнаке делове између његове деце и његовог супружника. Не важи да мушко дете добија више зато што је мушко, нити да ћерка „иде у туђу кућу“. Закон потпуно изједначава наследнике.
Деоба се ради на такозваној оставинској расправи, пред судом или јавним бележником. Тамо вас питају да ли примате наследство или га се одричете. То је тренутак кад се све одлучује, и зато га треба разумети.
Прва ствар коју многи не знају: не морате ништа да потпишете да бисте добили свој део
Ако на расправи ништа не кажете и не дате никакву изјаву, сматра се да сте наследство примили. Папир вам треба само ако се одричете, а не ако примате. Многи мисле обрнуто, па потпишу кад не морају. Одрећи се можете само док расправа траје, до њеног завршетка у првом степену. Ако сте већ нешто узели из наследства или њиме располагали, сматра се да сте га примили и више се не можете одрећи.
Друга ствар: одрицање се не може повући
Кад потпишете, то је заувек. Не можете се предомислити ни зато што се брат лоше понашао, ни зато што нисте добили обећано. Не можете се одрећи ни само једног дела, на пример куће, а задржати земљу. Обећања као што је „увек можеш да се вратиш у родитељску кућу“ немају никакву правну снагу, а кад брат заснује породицу, често их више нико не поштује.
Једини излаз је поништај изјаве, али само ако вам је она извучена претњом, силом, обманом или ако сте били у заблуди, и то уз доказе и у кратком року. Зато је много боље не потписати него касније доказивати.
Трећа ствар: није свеједно како се одричете, и то се тиче ваше деце
Постоје два начина, и разлика је велика.
Ако изјавите да се одричете у корист брата или неког другог одређеног члана породице, закон то сматра поклоном, као да сте му свој део поклонили. Према водичу који је припремила Повереница за заштиту равноправности, тада губите право на наследство и ви и ваши наследници, дакле и ваша деца.
Ако само изјавите да не примате наследство, без навођења у чију корист, ваша деца имају право да уместо вас приме тај део. Узмимо пример: отац умре и остави троје деце, а мајка двоје своје деце. Ако се мајка одрекне у корист брата, њена деца остају без ичега. Ако само не прими свој део, њен део прелази на њену децу.
Зато, пре него што потпишете, тражите од службеника да вам тачно каже како ће изјава бити записана и шта она значи за вашу децу. Најбоље је да пре тога поразговарате са правником.
Четврта ствар: одрицање може да вам одузме социјалну помоћ
Према члану 82. Закона о социјалној заштити, ко се одрекне наслеђивања непокретне имовине, куће или земље, нема право на новчану социјалну помоћ онолико дуго колико је могао да се издржава од тог дела. То може да траје и десет или двадесет година. Правник Драгиша Ћалић из Комитета правника за људска права упозорава да ниједна жена не може да зна шта ће јој живот донети већ за годину дана, а камоли за десет. Можете да останете без посла, да се разведете или разболите, а помоћ која би вам тада требала неће постојати. Удружења жена траже да се та одредба укине, али није потврђено да је то већ учињено.
Пета ствар: потпис док су родитељи живи не вреди ништа
Наследство се отвара тек кад човек умре. Пре тога нико не може да вас натера, нити ви можете да се одрекнете. Свако одрицање и сваки договор о наследству неког ко је још жив ништави су. Ако вам неко донесе папир да потпишете „да се касније не бисмо свађали“, а родитељ је жив, то никога не обавезује и имате право да одбијете.
Шеста ствар: тестамент и уговор о доживотном издржавању
Родитељ може да напише тестамент или да склопи уговор о доживотном издржавању, па да кућа и земља оду само сину. Али ни то не мора да буде крај. Деца не могу да буду потпуно искључена, јер имају право на такозвани нужни део, а то је половина онога што би им припало по закону. Рок је кратак: три године од дана кад се тестамент прочита, а ако су имовину родитељи поклонили за живота, три године од смрти. После тога право пропада. Уговор о доживотном издржавању може се оспорити ако због болести или старости онога ко се издржава није било никакве неизвесности за онога ко га издржава, али ту је рок једна година од сазнања, а најкасније три године од смрти. Зато одмах идите код правника ако сазнате да је све преписано.
Шта ако сте радили на имању или неговали родитеље
Закон води рачуна и о томе. Оно што су деца која су живела са родитељима увећала својим радом и зарадом не рачуна се у наследство, него припада њима сразмерно њиховом доприносу. Ако је брат тај који живи на имању и обрађује земљу, он може да тражи од суда да му земља остане, али тада је дужан да осталима исплати њихов део у новцу. То је законит начин да газдинство остане на једном месту, и није разлог да се ви одрекнете бесплатно.
Да ли треба да се плашите дугова
Не. Ко наследи, одговара за дугове умрлог само до вредности онога што је наследио, а не из сопственог џепа. Ко се одрекне, не одговара за дугове уопште. Зато дугови нису разлог да се под притиском одрекнете куће или земље.
Шта да радите ако вас притискају или вам прете
Одрицање дато под притиском или претњом може се поништити. Ко принудом или обманом натера родитеља да напише или опозове тестамент, не може ништа да наследи. Ако трпите претње или насиље зато што не пристајете, позовите СОС линију за жене жртве насиља 0800 100 007 или полицију на 192. Женско удружење Колубарског округа пружа бесплатну правну помоћ женама у оставинском поступку, а савет можете тражити и од Повереника за заштиту равноправности.
Ако запамтите само неколико ствари
Не потписујте ништа док су родитељи живи. Не потписујте на лицу места, већ тражите време да поразговарате са правником. Запамтите да вам потпис не треба да бисте добили свој део, него само да бисте га се одрекли, и да је то заувек. Питајте шта тачно значи изјава коју вам дају да потпишете за вашу децу и за вашу социјалну помоћ. А ако ипак одлучите да свој део уступите, нека то буде ваша слободна одлука, а не притисак.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поручила је да је време да стара изрека „женско дете – туђа кућа“ постане „женско дете – пуна кућа“. Ваш део је ваш по закону, и ви одлучујете шта ћете с њим.