Двојезичност је тема која изазива увек много полемике. Док једни тврде да деца треба прво да савладају матерњи језик па тек онда да буду изложени другом језику, већина стручњака каже да је двојезичност корисна.
Недоумицу је имала и једна мама, па је послала питање за нашу рубрику „Питајте логопеда“.
Питање
Мама сам два дјечака близанца који сад имају 3,5 године. Живимо у иностранству и од малих ногу смо их почели учити да говоре три језика. Један од њих се супер сналази ,али други има значајан застој. Овдашњи логопед нам је предложио да избацимо један језик, онај најмање потребан и тако смо и урадили. Примијетили смо мали напредак кад је у питању наш језик за три мјесеца која смо провели кући. Но, он још увијек има проблема да се изрази на језику који се говори у вртићу. Реченице још увијек ни на једном језику нису развијене, и често га други ни не разумију кад прича. Занима ме имате ли ви какав савјет или препоруку? Хвала унапријед.
Забринута мама
Одговор логопеда Ирене Аврамовић
Ваша ситуација је специфична и има два отежавајућа фактора који неповољно утичу на проговарање. Наиме, као прво вишејезичност може да успори развој говора. Као други неповољан фактор издвојила бих близаначку трудноћу.
Кад су у питању близанци, код једног од њих се често јавља кашњење у проговарању и другим сегментима развоја док се други близанац развија без икаквих тешкоћа. Будући да су се код Вашег детета укрстила оба фактора, кашњење у проговарању нас не изненађује. Биолошка предиспозиција за језичко кашњење је неопходна тако да су двојезичност и близаначка трудноћа само допринели да се кашњење испољи. Двојезичност сама по себи није узрочник кашњења у проговарању. Напротив, она има пуно предности. Двојезична деца имају уредан комуникативни развој, а њихов језички развој има извесне специфичности. У првим годинама вокабулар двојезичне деце може бити оскуднији од вршњака који усвајају само један језик. Ове разлике се касније губе.
Истакла бих да бенефити двојезичности нису само на језичком плану већ и на когнитивном. Ова деца значајно лакше усвајају сваки наредни језик, имају боље меморијске способности, имају већу флексибилност мишљења…
Наш савет за Вас је да се изабере најдоминантни језик који ћете форсирати. Важно је да се направи језичка база а након тога ће се знатно лакше правити трансфер на друге језике. Када дете проговори на доминантном језику, који је најчешће матерњи, и када се на њему формира језик као систем, онда се врло лако на њега наслони други језик (језик средине). Управо зато је и дошло до овог помака у време када сте били у кући причајући на матерњем језику. Такође Вам препоручујемо да се посаветујете са логопедом ради процене осталих комуникативних компетенција детета.
Мало више о двојезичности потражите у овом тексту, а ако Вам буде потребна помоћ, можете нам се обратити на irena.avramovic14@gmail.com како бисмо спровели онлајн процену и терапију.